Investitori ne odustaju od Srbije, ali odlažu ulaganja - Kako nadoknaditi pad priliva kapitala iz inostranstva

Nemačka kompanija MTU saopštila je nedavno da će pomeriti početak svojih aktivnosti u Srbiji za šest meseci usled globalne pandemije. Prvobitni plan ovog avio-giganta bio je da u Novoj Pazovi za dve godine otvori pogon za remont aviona. Ova kompanija verovatno nije jedina. Strani investitori odlažu ulaganja jer se štednjom očigledno brane od krize. Priliv kapitala iz inostranstva, kao važnog pokretača privrednog rasta tokom aprila i maja, bio je manji za trećinu nego u istim mesecima prethodne godine.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za analitiku Privredne komore Srbije, kaže da je epidemija kovida 19 doprinela da se i u ovoj oblasti desi pad, što je bilo očekivano. Međutim, zahvaljujući snažnom prilivu u prvim mesecima 2020. godine, apsolutni iznos priliva u periodu januar–maj svakako je respektabilan i iznosi 1,3 mlrd EUR.

- Prema aktuelnim informacijama, niko od značajnijih stranih investitora nije odustao od planiranih investicija. Naime, usled epidemiološke situacije u njihovim matičnim zemljama, a svakako i u Srbiji, neke investicije su odložene na period tri do šest meseci - kaže Stanić za Politiku.

S obzirom na to da se prema osnovnom scenariju međunarodnih finansijskih institucija u narednoj godini očekuje nagli oporavak, naš sagovornik navodi da se očekuje i nastavak snažnog priliva stranih investicija.

- Dosadašnji priliv stranih direktnih investicija je dovoljan da se finansira deficit tekućeg računa platnog bilansa. Treba imati u vidu da će se usled krize, u ovoj godini, smanjiti hronični deficit tekućeg računa platnog bilansa na oko pet odsto BDP-a. Takođe, s obzirom na to da se većina analitičara slaže da, kada je reč o drugom talasu epidemije (koji se očekuje na jesen), ne bi trebalo očekivati da dođe do primene istih mera zatvaranja kao što je bio slučaj u prvom talasu. Takvim pristupom bi realizacija investicija imala manje tehničkih ograničenja, koja su u značajnoj meri doprinela padu investicione aktivnosti u aprilu i maju - smatra Stanić.

Ivan Nikolić, viši naučni saradnik u Ekonomskom institutu u Beogradu, kaže da su u maju neto direktne strane investicije iznosile 201 mil EUR, što je za oko 26 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine.

On je izneo podatak da su za prvih pet meseci 2020. strane direktne investicije za 11,7% ili za 166 mil EUR manje nego u istom periodu 2019. godine. Ocenio je da je dobro što se, kada padaju investicije, smanjuje deficit tekućeg računa, koji je za 4,5% manji nego u maju prošle godine.

- Deficit tekućeg računa je smanjen pre svega zbog manjeg odliva novca po osnovu iznetih dividendi i reinvestiranja dobiti u Srbiji - objasnio je Nikolić za agenciju Beta.

Prema njegovim rečima, država ulaže napore da vrednosno nadoknadi pad neto direktnih stranih investicija povećanjem kapitalnih izdataka iz budžeta.

- Kapitalni rashodi su za prvih pet meseci ove godine veći za 239 miliona evra i premašili su pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) - rekao je Nikolić.

Dodao je da država na taj način pokušava da, kada padaju strana direktna ulaganja, održi visok nivo investiranja koji utiče na privredni rast.

I Fiskalni savet navodi da dostupni podaci pokazuju da je u aprilu došlo do snažnog smanjenja stranih direktnih investicija.

- One su u aprilu bile za trećinu manje nego u istom mesecu prethodne godine i očekujemo da se ovaj trend izvesno nastavi i produbi do kraja godine usled povećanja globalne neizvesnosti. To znači da će Srbija neko vreme ostati bez važnog pokretača privrednog rasta - navodi Fiskalni savet u najnovijem izveštaju.

Autori ukazuju da Srbija ima veliku asimetriju između domaćih i stranih investicija, tako što se suviše oslanja na strane, a premalo na investicije domaćeg privatnog sektora. Strane investicije u Srbiji su u prethodne tri godine iznosile preko sedam odsto BDP-a, što je za trećinu više od proseka zemalja centralne i istočne Evrope, dok su investicije domaćeg privatnog sektora u Srbiji bile približno za trećinu manje nego u zemljama centralne i istočne Evrope.

- Pošto je oporavak stranih direktnih investicija u narednom periodu neizvestan i ne zavisi od domaćih ekonomskih politika, Srbija bi trebalo da ovaj manjak investicija nadoknadi u kratkom roku povećanjem javnih investicija u infrastrukturu u 2021, a trajnije poboljšanjem investicionog ambijenta (vladavina prava suzbijanje korupcije) za stimulisanje investicija domaćeg privatnog sektora - preporučuje Fiskalni savet.

Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom 2018. bruto priliv stranih direktnih ulaganja u Srbiju iznosio je 3,5 mlrd EUR (8,2% BDP-a, a tokom 2019. godine zabeležen je rekordan priliv od 3,8 mlrd EUR, 8,3% BDP-a).

Bojan Stanić kaže da je u poslednjih nekoliko godina Srbija zbog svojih komparativnih prednosti ubedljivi lider u regionu u privlačenju stranih ulaganja.

- Kriza, za koju se očekuje da bude prevaziđena na prelazu u narednu godinu, ne utiče na politiku Vlade Srbije o neophodnosti privlačenja SDI. S tim što je sada fokus na privlačenje SDI koje nose veću dodatu vrednost, koja bi pogodovala proizvodnoj i izvoznoj strukturi Srbije u periodu kada otpočne privredni oporavak - kaže Stanić.