Izvor: eKapija | Utorak, 07.07.2020.| 15:36
Izdvojite članak Odštampajte vest

Cirkularna ekonomija u gradovima - Stvari ćemo više deliti nego posedovati, i one će duže trajati

U Amsterdamu žele robu koju je moguće popraviti (Foto: Pixabay/kirkandmimi)
Holandski Amsterdam i Groningen, švedski Malme i španski Valjadolid imaju barem jednu zajedničku crtu - svi su objavili planove o prelasku na cirkularnu ekonomiju.

Da su gradovi veoma važan faktor u tranziciji na cirkularnu ekonomiju, govore podaci Ujedinjenih nacija, prema kojima će do 2050. godine čak 70% svetske populacije živeti u urbanim područjima. Sada, u linearnom sistemu, gradovi troše više od 75% resursa, proizvode više od 50% otpada i emituju 60 do 80% gasova sa efektom staklene bašte, upozorava fondacija Elen Mekartur, koja je pokrenula projekat "Cirkularna ekonomija u gradovima".

U projektu je akcenat na izbegavanju stvaranja otpada, korišćenju materijala koji mogu biti ponovo upotrebljeni ili reciklirani, korišćenju obnovljive energije za napajanje grada. Insistira se na što dužoj upotrebi proizvoda i usvajanju filozofije deljenja umesto posedovanja.

Da bi cirkularna ekonomija u gradovima zaživela, potrebno je promeniti sistem javnih nabavki, poručuju oni koji su tim putem već krenuli. Treba, kažu, naučiti zaposlene u javnim upravama da drugačije razmišljaju o potrebnim uslugama i robi, da prilikom kupovine misle o tome od čega je proizvod napravljen, koliko dugo može da se koristi, i na kraju, šta se dešava sa njim na kraju upotrebnog ciklusa.


Malme pravi police od starih stolova


Upravo su o svemu tome razmišljali u Malmeu. Prema podacima Evropske komisije, u trećem švedskom gradu po broju stanovnika, vrednost javnih nabavki je 900 mil EUR godišnje. Vođeni idejom da treba početi sa nečim jednostavnim, jer je cirkularna ekonomija kompleksan proces, čelnici grada su usvojili dokument "Okvir za nameštaj prema principima cirkularne ekonomije".

Naime, sa 26.000 zaposlenih, potrebe grada za nameštajem su značajne. Grad procenjuje da oko 70 tona nameštaja godišnje baci, deo se reciklira, a ostatak završi na deponiji, što predstavlja nepotrebno trošenje materijala i energije. Zato su odlučili da naprave pilot projekat sa ciljem da se produži vek upotrebe postojećeg nameštaja. To podrazumeva popravke postojećeg nameštaja, kao i prenamenu (od starih stolova prave se police). Jedino u slučaju kada korišćen nameštaj ne može da zadovolji potrebe korisnika, može se kupiti nov. Ako nameštaj u vlasništvu grada ne može da se proda, tek tad se šalje na recikliranje. Okvir se odnosi na kancelarijski nameštaj, ali i onaj u školama.

Da bi projekat uspeo, neophodna je promena svesti, kaže gradonačelnica Malmea Katrin Stjernfeldt Jammeh.

- Ovaj projekat pokazuje da primena principa cirkularnosti podrazumeva fundamentalnu promenu u ponašanju.

Cirkularnost se ne odnosi samo na proizvod ili uslugu, već na promenu u načinu razmišljanja. Gradovi mogu aktivno učestvovati u tranziciji tako što će naučiti zaposlene da razmišljaju o novim načinima upotrebe proizvoda - poručuje gradonačelnica.


Amsterdam želi da do polovine veka bude potpuno cirkularan


Nešto slično dešava se malo južnije. Holandska vlada je 2016. usvojila strategiju za cirkularnu ekonomiju, a u tranziciji prednjači Amsterdam. Grad se nada da će do polovine veka biti potpuno cirkularan, a plan do 2030. godine predviđa što dužu upotrebu proizvoda, popravke proizvoda i deljenje, kupovinu više polovnih i korišćenih stvari.

Planira se gradnja sa održivijim materijalima, kao i usvajanje novih načina za prikupljanje i razvrstavanje otpada. Cilj je da do kraja decenije bude do 50% manje otpada od hrane, a višak će odlaziti onima koji je ne mogu priuštiti. Gradska uprava će smanjiti upotrebu sirovina za 20% i kupovaće samo cirkularno. To se ne odnosi samo na kancelarijski pribor, već i na upotrebu materijala za renoviranje ulica.

Groningen je takođe krenuo putem cirkularne ekonomije. Čelnici grada najavljuju da do 2030. godine žele da budu 100% cirkularni kad je reč o otpadu, a do 2035. žele da potpuno pređu na obnovljivu energiju.

Španski Valjadolid se obavezao da će razvijati lokalne strategije u recikliranju i smanjenju otpada, prvenstveno u hrani, ali i da će insistirati na eko dizajnu proizvoda, kao i na "zelenim" javnim nabavkama.

Na inicijativu Pariza 2015. godine, predstavnici nekoliko gradova, poput Brisela, Kopenhagena, Lisabona, Londona, Rima, Milana, Amsterdama potpisali su inicijativu "Gradovi za cirkularnu ekonomiju".

M. Dedić

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.