NavMenu

MMF: Pandemija nanela štetu ekonomiji Srbije, potrebna promena cilja za ostatak PCI programa

Izvor: Beta Nedelja, 05.07.2020. 19:52
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Kristi Blokhin/shutterstock.com)Ilustracija
Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Jan Kes Martejn saopštio je danas da je pandemija korona virusa nanela štetu i srpskoj ekonomiji, zbog čega realizacija aktuelnog aranžmana Instrument za upravljanje politikama (Policy Coordination Instrument), zahteva promenu ciljeva do završetka programa u januaru naredne godine.

- U ovom kontekstu, politike treba da nastave da se fokusiraju na podršku ekonomiji za vreme krize uz istovremeno očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, adekvatno upravljanje rizicima i zaštitu ranjivih grupa - naveo je Martejn u saopštenju.

On je u saopštenju nakon četvrte revizije aranžmana ocenio da su postavljeni revidirani kvantitativni ciljevi koji odražavaju velike promene fiskalnih izgleda za 2020. godinu, a kako je dodao "pandemija je imala značajan nepovoljan efekat na ekonomsku aktivnost u Srbiji".

- Šok je uticao na privredu kroz nižu spoljnu tražnju, niže strane investicije i doznake, ograničenja domaće ponude, kao i prekide regionalnih i globalnih proizvodnih lanaca. Projekcija je da će se realni BDP smanjiti za 3% u 2020. godini, u poređenju sa rastom od 4,2% 2019. godine, a očekuje se da će doći do ubrzanja rasta na 6% u 2021. godini - naveo je Martejn.

Imajući u vidu, kako je kazao, veoma nesigurne ekonomske izglede, Misija MMF savetuje pažljivu pripremu rezervnih planova, izbegavanje ad hok jednokratnih isplata i povećanja penzija, kao i ograničen rast plata u javnom sektoru.

- Kako bi se umanjile ekonomske i socijalne posledice šoka izazvanog kovid-19, vlasti su brzo sprovele dobro osmišljen paket mera. Fiskalni paket, koji uključuje povećane rashode za zdravstvo, odlaganje poreskih obaveza, subvencije za zarade, univerzalne keš transfere, kao i državne garancije za bankarske kredite malim i srednjim preduzećima je jedan od najvećih među evropskim zemljama u tranziciji - istakao je predstavnik MMF-a.

Dodao je i da je Narodna banka Srbije (NBS) doprinela odgovoru na šok snižavanjem referentne kamatne stope i ubacivanjem likvidnosti u bankarski sistem, kao i uvođenjem tromesečnog moratorijuma na otplate bankarskih kredita i drugim merama za očuvanje monetarne i finansijske stabilnosti.

- Sprovođenje fiskalnih mera, zajedno sa smanjivanjem prihoda usled niže ekonomske aktivnosti će povećati fiskalni deficit u 2020. godini na više od 7% BDP, u poređenju sa 0,5% BDP u prvobitno usvojenom budžetu. Imajući u vidu projektovani ekonomski oporavak i privremenu prirodu fiskalnih mera, trebalo bi da bude moguće da se fiskalni deficit smanji na oko 2% BDP sledeće godine - rekao je Martejn.

U isto vreme, prema njegovim rečima, postoji potreba da se povećaju javne investicije, podrži ekonomski oporavak i poveća potencijalni rast, dok ekonomski šok uvećava fiskalne rizike koji proizlaze is problematičnih državnih preduzeća i kredita koje je garantovala država.

- Kako bi se napravio prostor za uvećanje javnih investicija, a imajući u vidu budžetske rizike, rast penzija i plata u javnom sektoru u 2021. godini treba da bude ograničen. Ad hok povećanja penzija i jednokratne isplate treba izbegavati - ukazao je on.


Dodao je da je očekivano da će se javni dug, koji je opadao pre pandemije, povećati u 2020. godini, ali će ostati ispod 60% BDP i nastaviti da se kreće opadajućom putanjom u 2021.

- Sprovođenje strukturnih reformi je usporeno usled pandemije. Reforme da se ojačaju administriranje poreza, sistemi zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, korporativno upravljanje u javnim preduzećima, kao i da se razvije srpsko tržište kapitala ostaju vitalno važne - naveo je Martejn.

Ukazao je i da je potrebna temeljna analiza cene električne energije kako bi se omogućilo pokrivanje troškova.

- Pozdravljamo napredak koji je učinjen ka završetku privatizacije Komercijalne banke i ohrabrujemo dalje napore da se privatizuje Petrohemija - poručio je Martejn u saopštenju.

Predstavnici MMF-a i Srbije imali su virtuelne sastanke od 24. juna do danas, povodom četvrte revizije PCI aranžmana koji je Srbija sa MMF-om skopila u julu 2018. godine, a ne podrazumeva finansijsku podršku, već je isključivo savetodavnog karaktera.

Misija MMF je postigla sporazum na nivou tima o politikama neophodim za završetak četvrte revizije PCI aranžmana, koji treba da odobre rukovodstvo i Izvršni odbor MMF-a.

Razmatranje na Izvršnom odboru je okvirno zakazano za drugu polovinu avgusta 2020. godine, a naredna, poslednja misija u okviru aktuelnog programa planirana je za oktobar, navedeno je u saopštenju.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.