Mreža za restituciju u Srbiji traži izmenu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju

Mreža za restituciju u Srbiji uputila je danas novi zahtev Vladi i Ministarstvu finansija kojim traži izmenu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju kako bi se građanima kojima je oduzeta imovina posle Drugog svetskog rata vratila u naturalnom obliku, osim ako izričito zahtevaju novac, rekao je predsednik te institucije Mile Antić.

On je rekao za Betu da je za "državu i građane obeštećenje u novcu najgori vid pokušaja rešavanja pitanja vraćanja oduzete imovine".

Vlada Srbije ponovo nije u roku utvrdila koeficijent za obračun akontacije obeštećenja vlasnika oduzete imovine koji je istekao 30. juna ove godine, a koji predviđa Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Tim propisom predviđeno je da vlasnici oduzete imovine koja ne može da bude vraćena u naturalnom obliku dobiju državne obveznice koje dospevaju u roku od 12 godina, a isplaćuju se u jednogodišnjim ratama, od 15. decembra 2021. godine. Za starije od 65 godina taj rok je deset, a za starije od 70 godina rok isplate je pet godina.

- Naturalna restitucija kroz vraćanje iste ili slične (supstitucija) imovine je moguće i najpoželjnije rešenje jer u državnom vlasništvu ima 1,3 miliona hektara šumskog zemljišta i 780.000 hektara poljoprivrednog zemljišta - rekao je Antić.

Dodao je da obeštećenje građana i privrednih subjekata u novcu treba svesti samo za slučajeve kada to oštećeni izričito traže.

Antić je rekao da rešenje za vraćanje oduzete imovine ne sme da poveća javni dug jer u Fondu za restituciju, u koji je trebalo da se sliva deo novca od privatizacije firmi i konverzije prava korišćenja u pravo svojine, ima beznačajno malo novca, pa će morati da se "dotira" iz republičkog budžeta.

- Tog novca nema i građani će dobiti bezvredni papir koji se zove obveznica - rekao je Antić.

Obeštećenje po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je poslednji put izmenjen u "paketu" sa 26 zakona krajem 2018. godine, predviđa ukupan iznos za nadoknadu štete od 2 mlrd EUR.

Do tog iznosa se došlo procenom da "neće ugroziti makroekonomsku stabilnost i privredni rast Srbije" .

Ta suma će, kako predviđa zakon, biti uvećana za zbir pripadajućih kamata za sve korisnike obeštećenja, obračunatih po kamatnoj stopi od dva odsto godišnje, za period od 30. juna 2020. godine do rokova dospeća utvrđenih zakonom.

Po odredbama ovog zakona ne može se ostvariti obeštećenje veće od 500.000 EUR bez obzira na veličinu i vrednost oduzete imovine.

Država je zakonom predvidela da se od vraćanja imovine u naturalnom obliku izuzimaju nepokretnosti u javnoj svojini koje koriste državni organi, zdravstvene, kulturne i naučne institucije i nepokretnosti prodate u stečaju.

Takođe, neće biti vraćeno i neizgrađeno građevinsko zemljište u svojini države, pokrajine ili lokalne zajednice, kao ni građevinsko zemljište iako nije obavljena konverzija prava korišćenja u pravo svojine.

Za vraćanje nije predviđeno ni građevinsko zemljište na kojem je izgrađen objekat bez građevinske dozvole ako je podnet zahtev za legalizaciju.