Lekari ne izdaju potvrdu o nepružanju usluge - loša praksa u pojedinim zdravstvenim ustanovama

Lekari nerado izdaju, ili čak odbijaju da daju potvrdu o nemogućnosti pružanja određene zdravstvene usluge u roku od 30 dana, uz koju pacijenti kasnije mogu da refundiraju uslugu koja im je pružena u privatnoj zdravstvenoj ustanovi. U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje savetuju pacijente da se, desi li se to, obavezno obrate zaštitniku pacijentovih prava ili direktoru ustanove.

RZZO je prošle godine uveo pravilnik kojim je predviđeno da zdravstvene usluge za koje nije predviđena lista čekanja, a koje zdravstvena ustanova osiguranicima ne može da pruži u roku od 30 dana, mogu da obave u drugoj, privatnoj ustanovi, a da troškove nadoknade u filijali RZZO. Najčešće je reč o laboratorijskim analizama, pregledima kod lekara specijalista ili ultrazvučnoj dijagnostici. Ako pacijent ne može da dobije te usluge u roku od 30 dana ima pravo da traži od lekara zvaničnu potvrdu da tu uslugu ustanova ne može da mu pruži i kasnije uz fiskalni račun iz privatne ustanove refundira je od RZZO.

Ipak, u praksi pacijenti imaju dosta problema da to pravo i ostvare.

- Moj pacijent je bio u decembru prošle godine kod kardiologa u Kliničkom centru Srbije i tražio da mu se uradi ultrazvuk srca. Pošto se u domu zdravlja, gde radim, ta usluga ne pruža, poslala sam ga da to usput uradi u KCS. Sestra na kardiologiji mu je proceduru zakazala za avgust sledeće godine, uprkos tome što je kardiolog pacijentu rekao da mu se javi za mesec dana. Posavetovala sam pacijenta da ode i popuni obrazac kao dokaz da ne mogu da mu pruže uslugu i da zatim to uradi kod privatnika. Međutim, lekar je odbio da mu da taj obrazac - prepričava iskustvo pacijenta dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja "Voždovac".

U RZZO naglašavaju da ako pacijent ima problem da ostvari ovo svoje pravo treba odmah da se obrati zaštitniku pacijentovih prava, direktoru ili da napiše zvaničan zahtev ustanovi i preda ga u pisarnici.

Direktorka RZZO Svetlana Vukajlović ponavlja da su ustanove dužne da daju ovakvu potvrdu i da pacijenti treba da se izbore da ostvare to pravo.

- Do sada nije bilo mnogo tih zahteva, što znači da nismo mnogo novca ni refundirali. I meni se čini da ustanove odbijaju da daju te potvrde. Do sada smo najčešće refundirali laboratorijske usluge, uprkos tome što su naše ustanove dobro opremljene i imaju dovoljno laboranata - rekla je Svetlana Vukajlović.

Pošto je Klinički centar Srbije najveća zdravstvena ustanova najveći broj pritužbi upućen je na njihov račun. Direktor Poliklinike KCS dr Siniša Pavlović kaže da mu do sada zvanično nisu stizale pritužbe da lekari odbijaju da daju ovakve potvrde, niti je od njega to zatražio neko od pacijenata.

Kome dobija naknadu

Pravilnik o refundaciji odnosi se na pacijente koji nisu hitni slučajevi, a potrebne su im laboratorijske analize, pregledi ultrazvukom, rendgenom, medicinska rehabilitacija i drugi specijalistički pregledi za koje ne postoji zvanična lista čekanja. Sve to mora da se organizuje tokom 30 dana od javljanja pacijenta. Ako nije tako, taj novac se skida sa fonda zdravstvene ustanove koja to nije uradila.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuet iz lista "Blic" od 1.02.2010.)