Jovan Protić, nacionalni koordinator MOR-a za Srbiju - Ako se obistini prognoza MMF-a, Srbija će imati dobre šanse za oporavak zaposlenosti

Procena Međunarodne organizacije rada (MOR) još od 25. marta, u jeku pandemije, bila je da bi 25 miliona radnika moglo da ostane bez posla zbog nove ekonomske krize, što bi značilo porast globalne nezaposlenosti za oko 13%.

- U međuvremenu smo ustanovili da postoji rizik da do kraja godine rast nezaposlenosti bude višestruko veći, s obzirom na to da je u međuvremenu samo u SAD već bez posla ostalo 26 miliona ljudi - ističe u razgovoru za Danas Jovan Protić, nacionalni koordinator MOR-a za Srbiju.

- Poređenja radi, tokom svetske finansijske krize 2008-09. godine bez posla je ostalo 22 miliona ljudi. Sadašnja kriza jedinstveni je ekonomski izazov bez presedana. Ekonomski poremećaji postoje i na strani ponude (prekinuti lanci snabdevanja, otežan prevoz robe i prekid svih ne-esencijalnih privrednih aktivnosti) i na strani tražnje (manja potrošnja dobara i usluga zbog pada prihoda domaćinstava, ograničenja kretanja, nesigurnost), što ekonomsku i socijalnu krizu čini veoma ozbiljnom - ističe Protić.

Kako kaže, kriza uzrokovana pandemijom drastično se razlikuje od ranijih. Zdravstvo je prvo na udaru, ali slede i teški socio-ekonomski izazovi.

- Zbog situacije u kojoj se čovečanstvo nikada nije našlo, ne postoje pripremljeni odgovori na velike izazove uzrokovane privrednim šokovima kako na strani tražnje, tako i na strani ponude. Očekivani pad proizvodnje mogao bi da bude uporediv sa svetskom finansijskom krizom 2008-2009. godine, ali je pad u sektoru usluga očigledno mnogo veći. Iako nema unapred poznatog recepta za ovakvu krizu, mnoge vlade trude se da ciljanim merama podrže privredu. Cilj je sprečavanje da kriza trajno naškodi radnicima i preduzećima, u smislu gubitka posla, odnosno bankrotstva.

Na pitanje da li će se ubrzati i promene u sferi rada i mogu li sindikati da se izbore sa takvim izazovima, Protić kaže da je globalizacija u poslednjih nekoliko decenija bila vođena logikom maksimizacije profita, ali je sa druge pomogla u uvećanju prihoda, brzom razvoju nacionalnih privreda i izvlačenju miliona ljudi iz siromaštva.

- Činioci koji su tome doprineli bili su međunarodni trgovinski sporazumi, brz privredni rast zemalja u razvoju i lakše kretanje ljudi i roba preko granica, što je stvorilo sistem u kojem više nego ikada uspeh zavisi od nečega što se dešava u udaljenim delovima sveta. To ima i svoju cenu, a to su znatno veći rizici od zaraze, bilo finansijski ili medicinski, do te mere da su postali "meki trbuh" procesa globalizacije. Pandemija je istakla te rizike i učinila ljude mnogo manje sklonima riziku, a to je preko noći poremetilo lance snabdevanja i prinudilo kompanije da se okrenu lokalnim potrošačima i dobavljačima. Pandemija će primorati preduzeća da više računaju na svoje okruženje nego na udaljena tržišta - kaže Protić.

On navodi i da iako će neminovno usporiti globalni rast, pandemija bi mogla da otvori mogućnosti za nova preduzeća da popune praznine koje će na tržištima ostati usled poremećaja u globalnim lancima.

- Do koje će mere postojeći radnici i oni koji tek stasavaju za tržište rada iskorisiti nove mogućnosti zavisiće najviše od sposobnosti nacionalnih vlada da te mogućnosti prepoznaju, ali i od umešnosti sindikata da u svoje članstvo privuku zaposlene u malim i novim preduzećima. Pandemija bi mogla da bude i podsticaj sindikatima da ulože napor da privuku novo članstvo iz redova malih i lokalnih preduzeća, pre nego da budu večito posvećeni svojoj "tradicionalnoj klijenteli".

U cilju što bržeg prikupljanja novih podataka, MOR i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) udružili su napore. Uspostavljen je ekspertski tim za procenu uticaja krize na privrede na Zapadnom Balkanu, koji će pokušati da utvrdi kratkoročne i srednjoročne efekte krize na zapošljavanje, kaže Protić za Danas.

- Očekujemo da ćemo rezultate tog rada imati početkom juna. Poznato nam je da radnici ostaju bez posla, naročito u turizmu i uslugama, ali se to ne vidi u zvaničnoj statistici. Kada će se zaposlenost u Srbiji vratiti na predkrizni nivo prvenstveno će zavisiti od privrednog rasta, ali i od sposobnosti donosilaca odluka da unaprede mere aktivacije i zapošljavanja, jer u Srbiji je i pre pandemije bilo mnogo neaktivnog radno sposobnog stanovništva. Ako se obistini prognoza MMF-a o recesiji od 3% ove godine u Srbiji, uz ubrzani privredni rast 2021. godine Srbija će imati relativno dobre šanse za oporavak zaposlenosti, ali će to takođe zavisiti i od dinamike privrednog oporavka u Evropi, za koji postoje mnogo manje optimistične prognoze - kaže Protić.

Kada je u pitanju auto-industrija Protić podseća da veliki deo proizvodnje i zaposlenosti u Srbiji je povezan sa evropskim i svetskim lancima snabdevanja, tako da ako poremećaji u glavnim industrijskim granama u Evropi, kao što je auto-industrija,budu potrajali, to će sigurno uticati i na brzinu oporavka u Srbiji.

Kako bi se naknadno moglo pomoći radnicima zaposlenim na određeno vreme ili unajmljenim preko lizing agencija i koje bi mere naše vlade mogle neposredno da deluju u ovom slučaju, Protić odgovara:

- To bi, pre svega mogla da bude podrška njihovim prihodima u vidu direktne novčane pomoći. Privremena podrška mogla bi da bude ponuđena i neformalnim preduzećima, ali bi morala da bude uslovljena njihovim registrovanjem i prelaskom u formalnu ekonomiju u određenom periodu po završetku pandemije. U sklopu određivanja kratkoročnih mera protiv krize neophodno je bilo posvetiti se siromašnim domaćinstvima i zaštiti njih, umesto davanja 100 EUR svim punoletnim građanima i građankama Srbije, nezavisno od prihoda kojeg ostvaruju.

Na konstataciju da se angažovanjem tih agencija drastično smanjuju i ograničavaju prava radnika, te i da im se prihodi smanjuju i da su one osnov stvaranja novog prekarijata, kao i da našim sindikatima nije uspelo da se izbore za odustajanje od ovog zakona ili za njegovo poboljšanje, Protić kaže:

- Srbija je ratifikovala Konvenciju br. 181 MOR o privatnim agencijama za zapošljavanje 2013. godine, koja države članice poziva da regulišu rad tih agencija zakonima. Sindikati u Srbiji dugo su se protivili usvajanju regulative koja bi se odnosila na rad tih agencija, verujući da će one prestati sa delovanjem, ako njihov rad ne bude zakonski uređen, što je bila greška. Zakonsko uređenje takvog rada, čak i onda kada to nije urađeno na način kojeg su zahtevali sindikati, bolje je od situacije u kojoj bi agencijama bio ostavljen prostor da same određuju svoje uslove poslovanja.

Ono što je stvarno važno, ne samo za ovu oblast, jeste brz i temeljan privredni oporavak i izgradnja pravne države, Do koje će mere ovaj zakon biti "kost u grlu" sindikata zavisiće pre svega od njihove sposobnosti da prepoznaju da je to jedini put ka poboljšanju položaja celokupnog radništva, odnosno od toga do koje su mere spremni i voljni da podrže eliminaciju socio-ekonomskih neefikasnosti, koje ograničavaju privredni rast - kaže on.

Procena MOR-a jeste i da će "siromaštvo uz rad" do kraja godine pogoditi između 8 i 35 miliona radnika, koji će uspeti da zadrže posao, ali uz minimalne plate. Istovremeno se već računa da će gubitak radnih sati zbog pandemije biti jednak učinku rada 200 miliona radnika za puno osmočasovno radno vreme. Kako u takvom svetu rada, koji sigurno neće moći godinama da se oporavi, napredovati?

– Zbog takvih realnih pretnji, svuda je potreban paket mera, počev od zaštite radnika na radnim mestima kako bi se smanjio rizik od njihove izloženosti virusu, preko mera za očuvanje radnih mesta i prihoda kao što bi mogao da bude rad na nepuno radno vreme, do širenja obuhvata naknade za nezaposlenost i novčane pomoći na radnike u neformalnoj ekonomiji. Preduzećima, naročito malim i srednjim, potrebna je privremena podrška za likvidnost u vidu bespovratne pomoći ili povoljnih kredita bez suvišnog uslovljavanja i uz detaljan uvid javnosti.

Inače, sa ciljem da ubrza razmenu iskustava i dobrih praksi Međunarodna organizacija rada pripremila je i na svojoj internet stranici objavila uporedna iskustva 187 zemalja o merama protiv socio-ekonomske krize.

- U Srbiji mi smo u stalnom kontaktu sa predstavnicima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i sa socijalnim partnerima, i jedna od naših prvih aktivnosti po okončanju pandemije biće podrška u izradi nove Nacionalne strategije za zapošljavanje za period od 2021. do 2025. godine, koja će svakako uzeti u obzir novu realnost i pomoći Srbiji da ubrza rast stope zaposlenosti.