Rešavanje ekoloških problema u Vrbasu - izgradnja centralnog prečišćivača otpadnih voda počinje u aprilu 2010.

Dragan Stijepović

Najveći ekološki problem Vrbasa, za čije rešavanje se aktivno zalaže i Evropska komisija, je Veliki bački kanal. Najznačajniji korak u okviru projekta njegove revitalizacije je izgradnja centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda - CPPOV Vrbasa i Kule, koji će sa 13 mil EUR bespovratnih sredstava finansirati Evropska komisija, rekao je za "eKapiju" Dragan Stijepović, zamenik predsednika Privremenog organa Opštine Vrbas, naglašavajući da se početak projekta očekuje u aprilu 2010. godine.

- Da bi se prekinulo zagađenje kanala neophodno je izgraditi prečistač i na njega priključiti sve koji koriste kanalizaciju u opštini, pri čemu mislim i na fizička lica i na privredu. Time će se u kanal ispuštati samo prerađena voda koja ne zagađuje životnu sredinu. Preduslov tome je izgradnja kompletne kanalizacione mreže, i taj projekat finansira opština Vrbas u saradnji sa Fondom za kapitalna ulaganja. U toku su aktivnosti na izgradnji magistralnog kolektora, namenjenog za prihvatanje otpadnih voda i usmeravanje ka budućem centralnom prečistaču. Evropska komisija u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine sprovodi projekat generalnog prečistača. Do kraja novembra Insitut "Jaroslav Černi" će uraditi dokumenatciju za međunarodni tender za izvođača radova na prečistaču, a očekujemo da u aprilu 2010. godine počnemo sprovođenje te investiciju koja će biti najveći pojedinačni projekat koji Evropska komisija finansira na teritoriji Srbije. Takođe, i firme koje posluju u opštini moraće da ugrade određene prečistače kako bi mogle da ispuste vodu u novu kanalizacionu mrežu - objasnio je Stijepović.

Dragan Stijepović

CPPOV biće lociran južno od Vrbasa u neposrednoj blizini "trijangla" na kanalu Bogojevo-Bečej, koji je projektovan za potrebe 120.000 stanovnika. Na njemu će biti primenjen proces sa aktivnim muljem i anaerobnom stabilizacijom mulja uz otklanjanje azota i fosfora, čime će biti zadovoljeni svi zahtevi Evropske direktive o vodama.

Treća faza revitalizacije Velikog bačkog kanala je njegovo čišćenje, što zahteva ulaganje od 20 do 30 mil EUR.

Stijepović je kazao da je opština trenutno u fazi saradnje sa UNDP, Evropskom komisijom i svim našim ministrastvima kako bi se počelo sa idejnim, a potom i glavnim projektom čišćenja kanala, a što bi trebalo da počne da se radi posle 2012. ili 2013. godine, a preduslov je da uradimo kanalizaciju. Prema dosadašnjim procenama, iz kanala treba izvući 400.000 kubnih metara otrovnog mulja.

Malo istorije

Izgradnja Velikog bačkog kanala počela je 1792. godine, koji je obuhvatao najveće radove u tadašnjoj Evropi, a u želji da bude obezbeđen uspeh projekta, Austrougarska carevina je prvi put raspisala javni konkurs za koncesionara. Radovi su završeni 1801. godine, količina iskopane zemlje je bila jednaka onoj pri kopanju Sueckog kanala, a Veliki bački kanal je pušten u saobraćaj naredne, 1802. godine. Isprva namenjen rečnom saobraćaju, kanal je ubrzo, zahvaljujući kapacitetu za odvodnjavanje, omogućio da Bačka i Vojvodina postanu drugo po veličini plodonosno područje na evropskom kontinentu, sa najdebljim slojem crnice i humusa, odmah iza Ukrajine.

Ukupna dužina kanala, od Crvenke do Srbobrana, je 20 kilometara, a njegov najzagađeniji deo dug je 6 kilometara. Danas, na pojedinim deonicama dubina vode u kanalu je samo tridesetak santimetara. Kako bi na efikasan način rešila probleme zagađenja, posledicu višedecenijskog industrijskog i komunalnog zagađivanja, Vlada Srbije je 2007. godine formirala radnu grupu za konačno rešavanje problema zagađenja i čišćenja velikog bačkog kanala, u kojoj su predstavnici Ministarstvo za zaštitu životne sredine, republički Ekološki fond, Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, JVP "Vode Vojvodine" i opštine Vrbas i Kula. U okviru rešavanja problema zagađenja Velikog bačkog kanala, jednog od najzagađenijih vodotokova i najvećih ekoloških problema u našoj zemlji, bilo je neophodno izgraditi i sekundarnu kanalizacionu mrežu u samom Vrbasu, kao i u pet okolnih naselja.

- Veliki Bački kanal predstavlja crnu ekološku tačku Evrope, kako je nazvan 2002. godine. To su problemi koji prevazilaze opštinu Vrbas i u rešavanje je uključeno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Ministarstvo ekonomije, Institut "Jaroslav Černi", Pokrajnski fond za kapitalna ulaganja, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu- rekao je Stijepović.