Globalni cilj - Do 2050. godine smanjiti emisiju ugljen-dioksida i pokrenuti procese dekarbonizacije

Udruženje za pravo energetike Srbije u saradnji sa Evropskom federacijom udruženja za pravo energetike organizovalo je u Privrednoj komori Srbije 4. decembra 2019. godine konferenciju pod nazivom "Novine u pravnom okviru i efekti primene prava energetike".

U okviru izlaganja na konferenciji, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Mirjana Filipović rekla je da to Ministarstvo posebnu pažnju posvećuje procesu dekarbonizacije (smanjenju ugljen-dioksida u termoelektranama) i novim izvorima energije.

- Dužni smo bili da napravimo zakonski okvir koji će obezbediti razvoj energetike i investicija.

Dodala je da je Zakon o energetici donet 2014. godine i da je u njega ugradjen treći energetski paket (kojim je odvojena proizvodnja od distribucije gasa), pa ostaje da se implementira.

Istakla je da je obaveza Ministarstva da obezbedi sigurno snabdevanje potrošača svim energentima.

Profesor globalnog energetskog prava na Univerzitetu Dandi Rafael Heforn rekao je da su principi prava energije zdrav vazduh i čista voda.

Energija je, prema njegovim rečima, najznačajniji faktor održivosti zajednice i zbog klimatskih promena mora da štitu životnu sredinu.

Ekspert za energetiku u Sekretarijatu Energetske zajednice Rozeta Karova rekla je da treći energetski paket još nije deo pravnog okvira svih zemalja, pa predstoji da se radi na tome i njegovoj primeni.

Ona je ocenila da je obavezujući cilj da se podigne proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora na 32% i smanji emisija gasova staklene bašte za 40%.

Karova je rekla da se godišnje direktno ili indirektno još subvencioniše sektor uglja i termoelektranama sa 1,2 mlrd EUR, a da je cilj da se prosečna temperatura do kraja veka ne podigne više od 4,2 stepena zbog globalnog zagrevanja.

Pravni ekspert i član grčkog udruženja pravnika Dimitrios Lelovitis rekao je da je cilj da se do 2050. godine 60% električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora, a 40% uz pomoć gasa.

Gogce Mete iz Centra za znanje u Međunarodnoj povelji za energetiku koja ima 56 država članica, rekla je da Japan razmatra uvoz vodonika iz Australije, dok Poljska izvozi sivi vodonik.

Ona je rekla da sa jednim kilogramom vodonika može da se proputuje deset kilometara.

- Cilj je da se do 2050. godine smanji emisija ugljen-dioksida i da se pokrenu procesi dekarbonizacije - rekla je Mete.

Zamenik direktora u Sekretarijatu Energetske zajednice Dirk Bušle rekao je da evropska energetska politika uvek uključuje solidarnost kada donosi propise za tu oblast.

- Prilikom donošenja direktiva za električnu energiju i gas nismo mogli da odlučimo da li se zalažemo za slobodno ili regulisano tržište, pa smo pronašli kompromisno rešenje - rekao je Bušle.