Izvor: Politika | Ponedeljak, 11.03.2019.| 09:43
Izdvojite članak Odštampajte vest

Komisija Ministarstva zdravlja zaključila da ulje kanabisa ne treba legalizovati

(Foto: Andris Tkacenko/shutterstock.com)
U Srbiji nije registrovan nijedan lek koji sadrži kanabis, a po svemu sudeći i inicijative pojedinih udruženja da se dozvoli upotreba ulja marihuane ostaće mrtvo slovo na papiru.

Komisija za psihokontrolisane supstance Ministarstva zdravlja, na osnovu preporuka američke Agencije za hranu i lekove, koja nije prepoznala niti odobrila biljku marihuane kao lek, donela je zaključak da ulja kanabisa koja traže pojedinci ne treba legalizovati, s obzirom na činjenicu da nisu definisani standardi za sastav i za njegovu proizvodnju.

Međutim, uprkos upozorenjima lekara da u ovom slučaju treba biti oprezan, mnogi građani čiji najmiliji pate od teških bolesti, poput karcinoma ili multiple skleroze, uspevaju ilegalno da dođu do ovog ulja u nadi da je reč o spasonosnom preparatu koji nudi izlečenje.

Negativan stav o ovom pitanju ima profesor dr Danica Grujičić, neurohirurg iz Kliničkog centra Srbije, a i onkolog profesor dr Vladimir Kovčin, koji smatra da ulje i ekstrakti kanabisa ne leče karcinom i da ne postoje kliničke studije na ljudima koje bi potvrdile efikasnost u terapiji ove bolesti. Za 35 godina prakse, naš sagovornik tvrdi da nije video pacijenta koji se izlečio ili držao bolest pod kontrolom samo zato što je koristio ulje kanabisa. Po njegovom mišljenju, primena bilo kog neregistrovanog preparata nosi rizik od neželjenih dejstava i nepoznate interakcije sa standardnom onkološkom terapijom.

– Svako tvrdi da zna nekoga ko se lečio i izlečio ovim preparatima. Međutim, kada tražite da vidite konkretnog pacijenta ispostavi se da je to samo priča neke treće osobe i da niko lično nije upoznao osobu koja je izlečena. Nabavkom raznih ulja kanabisa pacijenti krše zakon, a istovremeno reskiraju i moguća neželjena dejstva. Nemam ništa protiv da se ulje kanabisa registruje kao pomoćno lekovito sredstvo, ali samo prema propisima i procedurama koje već postoje u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.

To znači da bi proizvođač morao da podnese validnu dokumentaciju kojom dokazuje efikasnost i moguća neželjena dejstva. Isto tako, mora da ima standarde dobre proizvođačke prakse kojom dokazuje uvek isti kvalitet i koncentraciju proizvoda. A najvažnije je da dokaže da korist od primene prevazilazi moguće rizike od neželjenih dejstava – pojašnjava dr Kovčin, i dodaje da s obzirom na to da nema kontrolisanih kliničkih studija, ukoliko se javi proizvođač koji ispunjava navedene kriterijume u Agenciji za lekove siguran je da bi sve onkološke ustanove u Srbiji prihvatile da sprovedu i klinička istraživanja kojima bi se definitivno razjasnile sve dileme i zablude o ovom preparatu.

Slično mišljenje ima i profesor dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije, koji upozorava da se zbog psihološkog uticaja ovih preparata na pacijente mnogi odlučuju da napuste propisanu terapiju, što predstavlja veću opasnost za njihovo zdravlje.

Iako postoje istraživanja i izveštaji o povoljnom učinku preparata kanabisa u različitim neurološkim poremećajima, gde se pre svega apostrofiraju multipla skleroza, demencija, ali i epilepsija, poremećaji pokreta, poremećaji mokrenja, depresija i nesanice, izuzev uticaja na spazam kao simptom multiple skleroze, bolnih grčenja mišića nakon povreda kičmene moždine i bola u okviru malignih oboljenja, ipak se ne može sugerisati njegova primena u drugim neurološkim stanjima i poremećajima.

– Treba naglasiti da preparati kanabisa nisu lekovi za lečenje oboljenja već eventualno simptomatska terapija za neka stanja, tako da u tom smislu treba precizno i pedantno definisati eventualnu primenu i u tim slučajevima zakonskom regulativom, uz učešće stručnjaka iz svih disciplina, to precizirati da bi to bilo eventualno korisno. Takođe je bitno uključiti i pravnika i psihologa. Samo uz precizno definisanje mesta ovih preparata u medicinskom i pravno-normativnom smislu mogla bi da bude izbegnuta zloupotreba – smatra dr Raičević.

A zašto se baš insistira na proizvodima marihuane u medicinske svrhe? Klinički farmakolog dr Janko Samardžić pojašnjava da marihuana predstavlja osušene delove biljke indijska konoplja, čiji je najvažniji farmakološki sastojak tetrahidrokanabinol (THC). On spada u grupu psihoaktivnih supstanci – kanabinoida. Dejstvo kanabinoida na organizam razlikuje se u zavisnosti od koncentracije THC-a, što znači da u obliku smole ili ulja deluje jače. Pri pušenju brže se ispoljavaju efekti u odnosu na druge načine unosa u organizam (već posle nekoliko minuta). Kanabinoidi deluju preko specifičnih receptora (centralnih i perifernih) i glavni efekti su u centralnom nervnom sistemu, poput euforije, dok u većim dozama mogu nastati vizuelne halucinacije, panični poremećaj i teške psihoze. Tipični kardiovaskularni efekti su ubrzan rad srca i širenje krvnih sudova.

– Dodatni efekti koji opravdavaju medicinsku primenu THC-a i njegovih sintetskih zamena su: povećanje apetita, smanjenje mučnine, sniženje očnog pritiska, umanjenje hroničnog bola i spastičnosti (patološki povišen mišićni tonus u neurološkim bolestima). Postoji različita regulativa u vezi s kanabisom u mnogim zemljama, od potpune legalizacije i slobodnog prometa, preko legislacije ili kontrolisanog prometa, do potpune zabrane, tako da nema jedinstvenog stava – ističe dr Samardžić.

U Evropi je registrovano nekoliko lekova koji sadrže aktivne principe iz kanabisa ili su dobijeni sintetskim putem. Ono što je naučno potvrđeno, kaže dr Samardžić, jeste činjenica da kanabis i lekovi na bazi kanabisa mogu imati opravdanu medicinsku primenu kao antiemetici (protiv teškog povraćanja), analgetici (za smanjenje hroničnog bola) i spazmolitici (kod težih neuroloških oboljenja). Ipak, ne treba zaboraviti da kanabis ima blag do umeren potencijal zavisnosti kod hronične primene (rizik 2 na skali od 1 do 5), zatim psihotropne efekte poput halucinacija i da predstavlja mogući okidač za psihozu, poput shizofrenije kod mladih. Pokazano je da studenti koji koriste marihuanu imaju lošije ocene, slabije intelektualne veštine i koncentraciju.

– Zbog toga preovladava stav da je neophodan medicinski nadzor prilikom primene, a za eventualnu širu primenu neophodna su opsežna klinička ispitivanja u budućnosti. Svako samoinicijativno korišćenje marihuane u bilo kom obliku predstavlja zloupotrebu i postoji veliki rizik kako od razvoja zavisnosti, tako i od čitavog spektra neželjenih efekata – dodaje dr Samardžić.

Stručna komisija Ministarstva zdravlja je odobrila da međunarodno registrovani lekovi, koji sadrže prirodne tetrahidrokanabinole ili ista jedinjenja, mogu da imaju svoje mesto u terapiji simptoma teških oboljenja. Odobrena su dva preparata koja sadrže sintetske kanabinoide, "dronabinol" i "nabilon" i sprej "sativeks". Međutim, do sada, kako nezvanično saznajemo, nijedna farmaceutska kuća nije podnela zahteva za njihov promet u Srbiji.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE