Izvor: Blic | Subota, 18.04.2009.| 10:58
Izdvojite članak Odštampajte vest

Izvozimo novac u šleperima - štamparija u Topčideru najviše radi za inostranstvo

Ljubiša Vuletić (Foto: b)


Samo tri meseca godišnje Zavod za izdavanje novčanica (ZIN) radi za potrebe srpskog tržišta, a preostalih devet proizvodi na tone novca za strano tržište radeći, ponekad, i u tri smene. Jer, svake godine izvezu oko 25 šlepera štampanog novca i još otprilike toliko šlepera kovanog, naravno uz pratnju policije do granice. Ovaj i ostali izvozni poslovi su visokoprofitni, a ono što je višak u odnosu na rashode uplaćuje se na račun budžeta Srbije.

U razgovoru za "Blic" direktor Ljubiša Vuletić ističe da oko 80% poslova ZIN nije vezano za NBS, čiji su deo, i da se Zavod može posmatrati kao preduzeće koje na tržišnoj utakmici uspeva da sebe izdržava, tako da država za njega ne izdvaja "ni žutu banku". Naglašava da je ZIN samostalno finansirao kupovinu "fabrike" polikarbonatnih dokumenata u kojoj od početka do kraja proizvodi biometrijske pasoše i lične karte, a da NBS veoma retko ulazi kao investitor.

- Za sada radimo biometrijske pasoše samo za Srbiju, a, zahvaljujući opremi i razrađenoj tehnologiji, osposobljeni smo da izrađujemo pasoše izuzetnog kvaliteta. U poslednjih pola godine imali smo više ponuda iz inostranstva za izradu biometrijskih i običnih pasoša, pregovori su u toku. U ovom biznisu ćutanje je zlato i zato ne mogu da govorim detaljno o našim izvoznim poslovima - kaže Vuletić.

Zavod radi u dve smene, ali uključuje se i treća kad štampaju novac za stranog naručioca, kao što je bilo od jula 2007. do marta 2008. Još sedamdesetih godina prošlog veka izrađivali su novac, recimo, za Angolu i Ganu. Sada je oko 95% sveg njihovog posla vezano za sigurnosnom štampom, odnosno zaštitom od falsifikata, a domaće tržište im je nakon raspada SFRJ tesno pa pokušavaju da se probiju na svetskom tržištu - preko renomiranih kompanija koje imaju razgranata i razrađena tržišta.

- Nismo dobili saglasnost većine država da obelodanimo da im štampamo ili kujemo novac. Mogu da kažem da ga izvozimo u šleperima od po 22 tone. To su ozbiljni poslovi u kojima kvalitet, rok, cena i škart moraju da se poštuju bez pogovora. Reč je o različitom novcu za države sa drugih kontinenata. Uprkos problemima, uspeli smo da dobijemo kovanje apoena od deset koloneza za Kostariku, i ta narudžbina je po obimu veća nego četvorogodišnje potrebe NBS za kovanim novcem. Pored toga, ZIN isporučuje rondele za Kubu (polufabrikat za njihov kovani novac), a taj posao je po veličini ravan dvogodišnjoj potrebi NBS za kovanim novcem. U toku su pregovori za još ovakvih i sličnih izvoznih poslova - otkriva Vuletić.

Osim toga, ZIN je upravo završio štampanje saobraćajnih dozvola za Kirgistan i pasoša za Ekvador i još neke zemlje. Uskoro kreće proizvodnja, takođe po narudžbi drugih država, različitih dokumenata koja su u formi kartica (slične novoj srpskoj ličnoj karti). To su milioni komada, zaista veliki posao, ocenjuje direktor ZIN.

- Koče nas neki problemi. Zbog ratova, političke nestabilnosti i negativnog imidža Srbije teže dobijamo nove poslove, jer neki misle da se u Beogradu još puca. Pred tim je nemoćna i srpska diplomatija jer ima malo mogućnosti da nam pomogne iako su neki ambasadori voljni da se angažuju.

Kad je reč o praktičnim problemima, na prvom mestu je taj što, kad konkurišemo za neki posao, nemamo bankarsku garanciju jer smo deo NBS. NBS ne daje garancije kakve izdaju komercijalne banke - ukazuje sagovornik "Blica".

Na tenderima države traže reference (da je ZIN poslednje tri ili pet godina uradio pet ili tri posla za koji konkuriše) koje teško ispunjavaju jer tek ulaze na svetsko tržište i moraju da se dokažu. Za neke profitabilne poslove ne mogu da konkurišu jer su premali, što im se desilo kad je Indija raspisala tender za izradu nekoliko milijardi rupija: kao mnogoljudna zemlja ima takve potrebe za novcem da njihova štamparija ne može da ih pokrije, a naš ZIN nema proizvodni kapacitet za tu količinu novca.

Zlata vredna saradnja

"Impol Seval", valjaonica aluminijuma iz Sevojna, izvozi 95 odsto proizvodnje na tržište EU, ali zbog ekonomske krize u prva tri meseca ove godine ima pad od 27% planiranog plasmana. Generalni direktor Ninko Tešić kaže da im je zato zlata vredna saradnja sa ZIN kojem isporučuju znatne količine traka za izradu metalnih novčića, a kao pouzdan poslovni partner koji redovno izmiruje obaveze ZIN omogućava stabilnije poslovanje "Sevalu", u kojem još nema plaćenog odsustva niti otkaza.

Žika Andrić, generalni direktor "Megaplasta" iz Donjeg Milanovca, kaže da ZIN isporučuju rondele za kovani novac.

- Nismo jedini u tom proizvodnom lancu kojima ova saradnja usred globalne krize znači mnogo. Zahvaljujući poslu sa ZIN i tome što redovno plaćaju, mi smo ne samo uposlili svoje kapacitete i radnike već smo primili novih 29 radnika. Ta saradnja mnogo znači i za ceo Donji Milanovac u kojem sve stoji, ali i za Srbiju je od značaja jer nije isto izvoziti repu i kovani novac - veli Andrić.

Zaštita crkvenih kalendara

Čuveni orden za Slobodana Miloševića urađen je u ZIN, ali većina odlikovanja zbog proizvodne cene nema drago kamenje; imaju stalno zaposlenog vajara koji je zadužen za takve poslove. Za SPC rađena je zaštita od falsifikovanja crkvenih kalendara, božićne parice za česnicu. Ne proizvode nakit za sveštenstvo jer postoji specijalizovana fabrika u Grčkoj kojoj po ceni ne mogu da pariraju. Nisu konkurentni ni u poslovima u kojima je, kao kod Kineza, prodajna cena velikog pehara pet evra po komadu, uz uslov da se kupi veća količina.

Bitka za tržište

Ljubiša Vuletić odgovara odrečno na pitanje da li je istina da je ZIN proizveo i pasoše sa greškom zbog čega će građani imati probleme.

- To je neuspeo pokušaj izbacivanja ZIN i nemačkog "Milbauera" sa svetskog tržišta, kao i svojevrsna neuspela osveta jedne slovenačke firme koja je, kao nemački podizvođač, izgubila posao koji je imala u delu proizvodnog procesa srpskog biometrijskog pasoša. Pred sudom, a ne u medijima se raspravlja ukoliko uopšte ima nekih problema vezanih za raskid ugovora.

Udžbenici i zlatnici

Kad je reč o komercijalnoj proizvodnji, ZIN u kontinuitetu štampa turnuse od po 200.000 udžbenika za Angolu (matematika i kikongo jezik). Izvozili su geografske karte i radne sveske za profesore, na raznim jezicima. U manjem obimu imaju poslove u bivšim jugoslovenskim republikama za koje, primera radi, kuju zlatnike. Za MUP Crne Gore kovali su bedževe.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 18.04.2009.)



Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.