Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Reciklaža plastike i u Nemačkoj manja nego što se tvrdi? - Otpad se povećava u čitavom svetu

Izvor: Deutsche Welle Četvrtak, 25.10.2018. 11:19
Komentari
Podeli
(Foto: Evan Lorne/shutterstock.com)
Nemci su prvaci sveta u recikliranju otpada. Iako se u Nemačkoj na tom planu postupa uglavnom ispravno, ne reciklira se ni izdaleko onoliko plastike koliko se to može zaključiti na osnovu zvaničnih statistika, piše Deutsche Welle.

Razdvajanje smeća je u Nemačkoj postalo opštenarodni sport. Papir se baca u plave kante, organski otpad u braon, pakovanja od plastike i drugih materijala - u žute kante. Staklene boce se bacaju u posebne kontejnere takođe razdvojene po bojama - za braon, "belo" i zeleno staklo. Nemci su ponosni na svoj sistem reciklaže. A važe i kao uzor za čitav svet. Kada je 1991. uveden sistem reciklaže, to je bio jedinstven slučaj u svetu. Početkom 90-ih, nemačka vlada je obavezala privredu da prihvata plastična pakovanja posle upotrebe i da ih dalje prerađuje. Na to je industrija osnovala sopstvena postrojenja za reciklažu i sistem zvani "zelena tačka" po kome se poznaju reciklirana pakovanja.


Šest miliona tona otpada godišnje

Sada taj simbol upotrebljava i 29 evropskih zemalja, kao i Izrael i Turska. Još nijedna zemlja ne reciklira toliko otpada kao Nemačka. Svetski ekonomski forum je Nemce 2017. proglasio za svetske šampione u reciklaži. No, stručnjaci smatraju da su zvanične brojke preterane, te da se plastika reciklira u mnogo manjoj meri nego što se tvrdi.

U Nemačkoj se svake godine proizvodi oko šest miliona tona plasitčnog otpada, od čega tri miliona tona otpada na flašice za sokove, čašice za jogurte i kesice za bombone. Prema Eurostatu, 2015. je u Nemačkoj reciklirano 48,8% bačenih pakovanja.

- Brojke se baziraju na količini otpada koja se skupi, a ne na količini stvarno recikliranog otpada - kaže Antonino Furfari, šef organizacije Eurostat.


Ima plastike koja ne može da se razgradi

I zaista, ne reciklira se baš sve što se nađe u kontejnerima različitih boja. Otpad koji "zaluta" u pogrešnu kantu, a to se dešava sa popriličnom količinom kućnog otpada, takođe se računa kao recikliran, iako se na deponijama odvaja i spaljuje. Problem su i pakovanja od više vrsta plastike, jer mašine na deponijama "ne znaju" kako da ih sortiraju.

Otpad koji ne može da se reciklira završava u postrojenjima za spaljivanje, a tamo se spaljivanjem proizvodi struja ili toplota. Ako pri tome nastaju štetni gasovi, oni se filtriraju u dimnjacima, a prašina koja ostaje u filterima više i ne može da se razgradi - ona u postrojenjima ostaje doveka.

Od plastike koja je dobra za reciklažu ipak ne može da proizvede bilo šta. Ona gubi na kvalitetu. Tako se od pakovanja koja završavaju u žutim kantama ne proivode nova pakovanja, već jednostavniji proizvodi lošijeg kvaliteta, na primer, kante, saksije za cveće ili vešalice za odeću.

Da bi se proizvela nova pakovanja za hranu, potrebni su novi materijali.

- To je loše, jer se na taj način razbacuju resursi i nanosi šteta životnoj sredini - kaže Filip Zomer, stručnjak Nemačke organizacije za životnu sredinu.

- Prava reciklaža se vrši samo sa bocama za piće koje se vraćaju u samoposlugama - dodaje on, uz podatak da plastične boce mogu ponovo da se pune i to 50 puta pre nego što se definitivno istope i postanu materijal za reciklažu.


EU želi da stane na put zagađenju

Plastika može da se upotrebi na mnogo načina, dugo traje i jeftina je. Ovaj materijal, prvi put proizveden 1907, vrlo je promenio društvo i potrošačke navike. Životne namirnice mogu duže da budu sveže, a plastika je svuda, ugrađuje se u računare, četkice za zube, odeću. I moderna medicina je profitirala od razvoja plastike, na primer, od tog materijala su medicinski špricevi za jednokratnu upotrebu.

No, plastika je materijal koji - preko sintetičkih tekstila i drugih materijala - dospeva u pijaću vodu, u mora, i u ljudski lanac ishrane. Svake godine u svetskim morima završava oko osam miliona tona plastike, kao što je to otkrila fondacija Elen Mekartur. Ako do 2050. budemo proizvodili ovoliko plastike bez reciklaže, u moru će biti više plastike nego ribe. Zato su i Ujedinjene nacije pozvale svet u brobu protiv plastičnog otpada, a EU namerava da zabrani korišćenje posuđa za jednokratnu upotrebu, plastičnih cevčica za piće, štapića za uši i balona od plastike. Samoposluge eksperimentišu sa laserskim etiketama na voću i povrću - ako se ispostave kao dobre, i tu će prestati upotreba plastičnih pakovanja.

No, plastična pakovanja se još uvek traže - u Nemačkoj godišnje ima 38 kilograma otpada od takvih pakovanja po glavi stanovnika, a prosek u EU je - 32 kilograma. Irska je na prvom mestu sa 58 kilograma. U poslednjih deset godina, količina otpada od plastičnih pakovanja se povećala za 13%. Takav je trend i u čitavom svetu.

Stručnjaci smatraju da bi rešenje problema mogla biti takozvana cirkularna privreda, sa ciljem da se proizvodi što manje otpada - da sva pakovanja mogu da se upotrebljavaju više puta, poput plastičnih boca. To bi dovelo do uštede kada je reč o resursima. Jer, ako se nastavi sa proizvodnjom plastičnog otpada kao i do sada, industrija plastike će do 2050. godine uzurpirati 20% svetske proizvodnje nafte, i stvaraće 15% kompletnog fabričkog ugljen-dioksida koji se emituje u atmosferu.

No, i pored svih ideja, traži se i aktiviranje samih potrošača. Sortiranje smeća je i dalje od velike važnosti, baš kao i svest o tome da se sortiranjem bitno doprinosi čuvanju životne sredine. Dakle, ima i te kako smisla da ono ostane opštenarodni sport u Nemačkoj.
Firme:
Eurostat Luxembourg Eurostat Luxembourg
Tagovi:
reciklaža otpada
reciklaža otpada u Nemačkoj
reciklaža plastike u Nemačkoj
razdvajanje smeća u Nemačkoj
sortiranje smeća
prerada otpada
plastični otpad u Nemačkoj
Antonino Furfari
Filip Zomer
zabrana plastike za jednokratnu upotrebu
laserska etiketa
cirkularna privreda
cirkularna ekonomija
proizvodnja plastike
plastika
plastični otpad
Komentari
Vaš komentar

Top priče

18.04.2024.  |  IT, Telekomunikacije

Telekom Srbija grupa i zvanično na nemačkom tržištu - MTEL Nemačka otvorila vrata svojih poslovnica

Telekom Srbija grupa nastavlja sa širenjem poslovanja u Evropi. Na svečanosti organizovanoj povodom otvaranja poslovnica u Menhengladbahu i Dizeldorfu, generalni direktor Telekoma Srbija, Vladimir Lučić i generalni direktor MTEL Nemačka, Stefan Božić, presecanjem vrpce simbolično su otvorili novo prodajno mesto kompanije MTEL Nemačka i na taj način označili još jedan značajan korak u širenju poslovanja ove kompanije na velikim

20.04.2024.  |  Industrija

Grčka planira transport i skladištenje CO2 u Egiptu

20.04.2024.  |  Industrija

18.04.2024.  |  Industrija, Zdravstvo

Predstavljena nova partnerstva Galenike sa globalnim brendovima i investicije u proizvodnju u Srbiji

18.04.2024.  |  Industrija, Zdravstvo

20.04.2024.  |  Finansije

Plenidba ruske imovine ugroziće globalnu ekonomiju?

20.04.2024.  |  Finansije

18.04.2024.  |  Energija, Turizam, sport, kultura, Zdravstvo

Planira se bušenje istražne termalne bušotine u Selters banji

18.04.2024.  |  Energija, Turizam, sport, kultura, Zdravstvo

18.04.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

Hrvatski Aircash stiže u Srbiju

18.04.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

18.04.2024.  |  Industrija, Finansije

Stižu novi lovci na srpsko zlato - Australijski Strickland Metals kupio rudarski projekat na planini Rogozna

18.04.2024.  |  Industrija, Finansije

eKapija+

Vidi sve

19.04.2024.  |  Finansije

Kompanija Marsh McLennan Adria organizovala Adria Forum o globalnim rizicima

19.04.2024.  |  Finansije

19.04.2024.  |  Zdravstvo

Denis Nikitin, generalni direktor budućeg postrojenja SCHOTT Pharma u Jagodini - Izgradnja fabrike napreduje u skladu sa planovima, otvaranje očekujemo u toku 2025. godine

19.04.2024.  |  Zdravstvo

18.04.2024.  |  Vesti

CBRE potvrdio lidersku poziciju osvojivši tri priznanja na 19. dodeli SEE Real Estate Awards

18.04.2024.  |  Vesti

18.04.2024.  |  Vesti

Sporazumni prestanak radnog odnosa - Novine u sudskoj praksi?

18.04.2024.  |  Vesti

18.04.2024.  |  Građevina

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna (FOTO)

18.04.2024.  |  Građevina

18.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura

Culinary Crossroads - Serbia meets Japan

18.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura

17.04.2024.  |  Saobraćaj

Milšped Group uspostavlja direktnu železničku liniju između Kine i Srbije

17.04.2024.  |  Saobraćaj

17.04.2024.  |  Finansije

Snažan rast Milenijum osiguranja

17.04.2024.  |  Finansije

Izdvajamo još...

StartUp
Potpisani ugovori o osnivanju Regionalnog inovacionog startap centra u Vranju
Biznis inkubator Kruševac nastavlja sa afirmacijom razvoja preduzetništva
Otvoren konkurs za StarTech grantove do 50.000 USD i Program ubrzanog razvoja
Vlada usvojila zaključak za podsticanje rasta bioekonomskog startap ekosistema
Nekretnine - projekti
Ovako će izgledati jedna od kula u budućem kompleksu autobuske i železničke stanice u bloku 42 - M2 će imati 29 spratova, 390 stanova, bazen... (FOTO)
Vinarija Dekanter planira gradnju objekta vinarije u Čortanovcima
Domaća firma gradi Centar za razvoj veštačke inteligencije na Novom Beogradu - Na 13.000 m2 kompleks sa prostorima za napredna istraživanja u virtuelnoj realnosti i 36 stanova (FOTO)
U okolini Nove Varoši u planu 10 kuća za odmor - Tipski objekti sa fasadama od drveta i kamena (FOTO)
Nekretnine - vesti
Mansard Invest u Kragujevcu planira gradnju zgrade sa 32 stana (FOTO)
Vranje objavilo oglas za prodaju više neizgrađenih građevinskih parcela u javnoj svojini grada
U februaru blagi porast izdatih građevinskih dozvola - Najveći broj odnosi se na stambene zgrade
Na prodaju državno građevinsko zemljište u radnoj zoni u Krnješevcima
Poslovni saveti
Kako zamoliti menadžera da vam bude mentor?
10 pravila koja svaki zaposleni mora da zna
Da li na poslu manipulišu vama? - Ovu su znakovi upozorenja
Zaposleni završe samo polovinu zadataka tokom nedelje - Šta je potrebno za veću produktivnost?

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.