Jak dinar šteti preduzetnicima - Visok kurs domaće valute uvećava zaradu na kupovini obveznica

Već je petnaest meseci kako dinar manje-više kontinuirano jača, ukupno 4,2%, pa trenutno od nekadašnjih 123,07 za evro sada treba izdvojiti oko 118,3 dinara.

Ovih dana domaći mediji, skloni da fetišiziraju jaku domaću valutu, utrkivali su se u isticanju procene svetske rejting kuće kako je "dinar druga valuta po vrednosti".

Već malo ozbiljnije čitanje izveštaja pokazuje da je u pitanju ocena na osnovu stope prinosa na ulaganja u državne obveznice. Znači da mi i sada, kada centralne banke evropskih država na finansijskom tržištu pozajmljuju izrazito jeftino, a nemačka i džabe, plaćamo visoku kamatu, zaradu finansijera.

Ilustrujmo, šta, zapravo, znači visoka pozicija kojom nas je "počastio" svetski procenitelj.

Kao i većina razvijenih država i naša "živi na dug", odnosno novac pribavlja stalnim emisijama hartija od vrednosti. Neke su na dve, druge na pet, treće na deset godina i od roka prispeća zavisi visina kamate.

Zarada od 8,85%

Prošle godine u januaru Srbija je emitovala dvogodišnje obveznce u vrednosti 5,8 milijardi dinara, uz kamatu od čak 4,65% na godišnjem nivou. Nije realizovala prodaju u celosti, pa je sredinom marta iste godine ponovo ponudila i prodala preostale hartije.

Podsetimo, u to vreme evro je vredeo oko 123 dinara, te je strani kupac za celu emisiju morao u NBS promeniti 47,16 mil EUR.

Dvanaest meseci kasnije, evro vredi tek 118,3 dinara, a prošlogodišnji ulagač je ovih dana podigao godišnju kamatu. U rukama su mu ostale hartije nominovane na 5,8 milijardi dinara i na sekundarnom tržištu može ih lako prodati po nominalnoj vrednosti.

Razlog je što je, u međuvremenu, i na srpskom finansijskom tržištu došlo do pada kamata, pa je 20. marta ove godine Srbija emitovala novu emisiju dvogodišnjih obveznica, ovoga puta uz godišnji prinos od samo 0,96%. Svakako da će prošlogodišnji kupac lako prodati hartiju koja donosi gotovo četiri puta veću kamatu.

Drugi pozajmljuju i besplatno

Kako hoće da se vrati evrima, kupiće uloženi milion, naravno plaćajući aktuelnu cenu, dakle 118,2 dinara za evro. Kako je pri prodaji dobio 123 dinara za evro, ostaje mu oko 237 miliona dinara viška.

Ispada da je, osim kamate od 4,65%, zarada dodatno uvećana za dodatnih 237 milona dinara, 4,2% vrednosti hartija. To je ravno jačanju dinara za proteklo vreme, a zbirna zarada ulagača jednaka je zbiru kamate i stopi jačanja dinara - dakle 8,85%.

I to u vreme kada evropske države sa finansijskog tržišta povlače novac gotovo besplatno.

Snižavanje privredne aktivnosti

Dakle, jačanje dinara je Srbiji uzročilo skupa zaduživanja. To, pak, nije jedina loša posledica jakog dinara.

Sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić je ukazao na pad kreditne aktivnosti, odnosno da je u februaru ukupna zaduženost privrede Srbije bila 1.372 milijarde dinara, 1,5 milijarde manje nego u januaru, skoro tri miljarde ispod kreditne zaduženosti u decembru prošle godine. Banke su izrazito likvidne, a nemaju kome na srpskom tržištu pozajmiti novac. Tipična situacija za stagnatnu i privredu koja snižava aktivnost.

U ovakvoj situaciji teško možemo očekivati ozbiljniji rast proizvodnje i bruto-nacionalnog dohotka - ostajemo na nivou od oko 5.000 EUR po glavi stanovnika, daleko od Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Slovačke, pa i Bugarske i Crne Gore. Neposredni razlog padu aktivnosti je poskupljenje izvoza usled jačanja dinara, pa smanjena inotražnja dovodi do sporog rasta plasmana i za 24,2% uvećanje spoljnotrgovinskog deficita, na 4,93 mlrd EUR.

Sledeći korak je pad proizvodnje u Srbiji.

Povlašćeni javnaši, oštećeni preduzetnici

Jak dinar menja situaciju i na srpskom tržištu. Cene uvozne robe su u evrima uvećane za visinu stope jačanja dinara pa, kada se izuzmu proizvodi čiju cenu država direktno ili posredno kontroliše, nigde se sa sto evra ne može kupiti toliko malo robe kao u Srbiji.

Skupoća se jasno vidi po cenama uvozne obuće i odeće, primetno viših cena, iskazanih u evrima, nego u susednim državama. Istovremeno, strana roba je za dinarsko plaćanje jeftinija za iznos precenjenosti dinara čime je strani ponuđač favorizovan u odnosu na domaćeg.

Običnom građaninu, naročito zaposlenom u javnom sektoru i sa platom fiksiranoj u domaćoj valuti, jači dinar donosi ne male pogodnosti. Međutim, za privatnike, proizvođače i naročito izvoznike, najvitalniji segment preduzetnika, učinak precenjenog dinara je poguban.