Nišlije od televizora napravile ivičnjake - Novi proizvod dobijen reciklažom stakla katodnih cevi

U niškoj firmi "E-reciklaža", koja posluje u okviru kompanije "Jugo-impeks" i bavi se reciklažom električnog i elektronskog otpada, napravljen je prvi proizvod reciklažom katodnih cevi. Reč je o ivičnjacima koji su proizvedeni u saradnji sa Institutom za građevinarstvo i arhitekturu Građevinskog fakulteta u Nišu. Ideja je potekla iz Holandije, gde se na ovaj način proizvode betonski elementi. Proces je trajao tri godine i odvijao se po posebnoj recepturi sa atestima. Ivičnjaci u čijoj proizvodnji je korišćeno staklo iz televizora već su se našli na ulicama Niša.

Ovo je pilot projekat, prvi ovakve vrste u srednjoj i jugoistočnoj Evropi i pokazuje da dobrom saradnjom države, univerziteta i firme može mnogo da se postigne. Veličina projekta je u tome što je prvi put u Srbiji dobijen proizvod nastao procesom reciklaže od stakla katodnih cevi. Njegov značaj se ogleda kako u upotrebi sekundarnih sirovina u procesu proizvodnje, tako i u potencijalnoj uštedi prirodnih resursa. Ne koristi se pesak iz rečnih korita, pa je tako ovo i projekat energetske efikasnosti.

– Do realizacije ove ideje dovela je saradnja Građevinskog fakulteta, putarske i reciklažne industrije. Ivičnjaci sadrže 10% stakla iz televizora koje nije opasno, a ostalih devedeset procenata su materijali kao i za obične ivičnjake. Izgledaju potpuno isto kao i drugi ivičnjaci i vrlo lako mogu serijski da se proizvode. Serijska proizvodnja nije zahtevna, niti komplikovana za zainteresovano građevinsko preduzeće koje razume suštinu reciklaže i cirkularne ekonomije. Suština je da od otpada dolazimo do gotovog proizvoda i u pravom smislu pravimo pun krug reciklaže i razvijamo cirkularnu ekonomiju - ističe za "Ekonometar" Ninoslav Milenković, direktor kompanije "E-reciklaža".

Budući da nove tehnologije smanjuju upotrebu katodnih cevi, pitanje je da li bi za pokretanje serijske proizvodnje bilo dovoljno sirovina za pravljenje ivičnjaka.

– Prosečna starost televizora koji trenutno u Nemačkoj stižu na reciklažu iznosi 25 do 30 godina, tako da sam siguran da će u narednih deset godina biti dovoljno materijala za proizvodnju ovakvog reciklata. Za sada ga pravimo samo eksperimentalno, ali se na fakultetu radi na još nekim proizvodima i betonima sa dodatkom stakla, odgovara sagovornik "Ekonometra".

"E-reciklaža" se bavi recikliranjem električnog i elektronskog otpada i posvećena je očuvanju životne sredine. Poseduje integralnu dozvolu koja važi na teritoriji cele Srbije, a odnosi se na sakupljanje, transport, skladištenje i tretman elektronskog otpada. Koristi najsavremeniju tehnologiju i mašine za reciklažu, kako bi se sve vrste elektronskog otpada uklonile iz prirode. Sarađuje sa individualnim sakupljačima, preduzećima i lokalnim samoupravama i ima mrežu od preko 3.000 sakupljača.

Štedi sirovine, energiju i zapošljava nove radnike

Posao reciklaže elektronskog otpada u svim oblastima razvijenog sveta veoma je rasprostranjen i brzo se razvija. Elektronski sistemi za preradu EE otpada su sazreli u poslednjih nekoliko godina, nakon povećane regulatorne, javne i komercijalne inicijative, a srazmerno rastu preduzetničkih interesa. Deo ove evolucije je izazvao ozbiljnije razdvajanje elektronskog otpada iz energetski intenzivnih procesa, za razliku od konvencionalne reciklaže, gde se oprema zasnivala na formi sirovog materijala.

Ovo se postiže putem diverzije i ponovnog regenerisanja različitim hemijskim i fizičkim procesima. Audio-video komponente, televizori, video-rikorderi, stereo oprema, mobilni telefoni, drugi ručni uređaji i računarske komponente sadrže vredne elemente i supstance pogodne za regenerisanje, uključujući olovo, bakar i zlato. Reciklažom se postiže štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiču iz prirode i ima ih u ograničenim količinama), ušteda energije, zaštita životne sredine, otvaranje novih radnih mesta.

Autor: M. Momčilović