Kompanije uviđaju važnost preventive u svakoj sferi rada - Efikasan sistem korporativne bezbednosti štiti biznis od svih agresivnih delovanja

Poslovna javnost u Srbiji još teško priznaje da posao koji grade godinama može da se sruši preko noći. Veliki broj poslodavaca na bezbednost gleda kao na trošak, a ne neophodnu investiciju. Većina, u nedostatku boljih opcija, prihvata rešenja koja su im dostupna, a koja često ne omogućavaju u potpunosti adekvatnu zaštitu zaposlenih i procesa proizvodnje. Opadanje ulaganja u korporativnu bezbednost još jedna je posledica globalne ekonomske krize, a ako tome dodamo sivu ekonomiju i crno tržište, neodgovarajuću zakonsku regulativu, kao i neadekvatnu organizaciju unutar korporacija koje obavljaju poslove bezbednosti i zaštite, jasno je da je za sigurno poslovanje neophodno da preduzmemo odgovarajuće mere.

Korporativna bezbednost sastavni je deo kulture preduzeća i morala bi da bude u prvom planu u strateškim dokumentima. U Srbiju taj trend sporo dolazi, ali je poslednjih godina, ipak, utisak da se stvari na tom planu menjaju na bolje. Samo bi tempo promena morao da bude brži.

- Svest o korporativnoj bezbednosti je kod top menadžmenta nekih poslovnih subjekata sa ovog prostora napredovala, posebno u poređenju sa stanjem kada se potreba razvoja sistema bezbednosti u kompanijama posmatrala isključivo kroz usluge fizičke i tehničke zaštite - kažu za "eKapiju" u Srpskoj asocijaciji menadžera korporativne bezbednosti (SAMKB).

- Krećemo se ka sistematizovanoj i organizovanoj bezbednosti, koja se usmerava na preventivu kao najekonomičniji oblik delovanja. Na to nas primorava i stalno povećanje konkurentnosti privrede i otvaranje tržišta, koje je posledica približavanja Srbije evrointegrativnim procesima.

Rastu rizici u ekonomskoj sferi rada

Efikasan sistem korporativne bezbednosti štiti biznis od svih agresivnih delovanja, formira platformu za donošenje važnih upravljačkih odluka povezanih sa novim partnerima i skupim projektima, obezbeđuje top menadžment poverljivim informacijama i formira biznis-procese, na način koji onemogućava oticanje informacija.

Kako objašnjavaju u SAMKB, u gotovo svim privrednim subjektima obavljaju se poslovi koji se tiču tehničke bezbednosti, zaštite od požara i zaštite na radu, a u većini njih i poslovi procene rizika i bezbednosti poslovanja, te prevencije i delovanja u vanrednim situacijama. Znatno niže na listi prioriteta poslovnih subjekata su informaciona i administrativna bezbednost, programi edukacije i razvoja bezbednosne kulture zaposlenih, kao i bezbednost top menadžmenta.

Međutim, posebno danas, u svetu u kome je poslovanje prilično "virtuelizovano", uvučeno u "zamršene" finansijske tokove, opterećeno složenim dužničko–poverilačkim odnosima aktera, rizici nisu isključivo u sferi pretnje po fizičku imovinu.

- Dominantni rizici po korporativnu bezbednost su u ekonomskoj sferi rada. Opterećenja su kako sprečiti gubitke, kako omogućiti bolju cenu proizvoda, kako obezbediti konkurentnost u nabavkama, kako "dobiti" pouzdanog dobavljača i sl. To je nov kvalitet korporativne bezbednosti na koji vrlo mali broj kompanija ima adekvatan, održiv odgovor.

Ne može bez planiranja

Opšta podela rizika u poslovanju svedena je na gubitke (materijalnog dobra, novčane vrednosti, potencijalne dobiti i sl), neefikasnost (nerentabilnost biznis procesa, nerealna potrošnja) i neizvesnost (rezultat negativniji od očekivanog). U kontekstu ovog, najveće pretnje po bezbednost kompanija su upravo u tome.

- I najgori sistem je bolji od nikakvog. Najveći rizik po bezbednost je da je nema, i da ne postoji struktura koja se njom bavi – kažu u SAMKB i dodaju da su najveći propusti kompanija nepostojanje adekvatne strukture koja treba da brine da do tih rizika ne dođe.

U SEE Institutu, osnovanom između ostalog sa namerom da unapredi područje korporativne bezbednosti, smatraju da je analiza kompletnog poslovnog sistema neophodna jer pruža organizaciji uvid o stvarnim bezbednosnim pretnjama, kako internim tako i eksternim.

- Analiza zapravo omogućava da se planski i sistematski eliminišu svi bezbednosni rizici, a pametnim planom prioritetnih sanacija efikasnije usmere raspoloživa finansijska sredstva tamo gde su najpotrebnija. Ovaj planski sistem reagovanja na opasnosti, umesto uobičajenog ad hoc reagovanja u domaćoj poslovnoj praksi, u velikoj meri snižava troškove poslovanja i smanjuje finansijske gubitke koji su tim situacijama prouzrokovani.

U ovoj ustanovi ističu da više pretnji po kompanije dolazi iznutra. Saglasni si i u SAMKB, iako ističu da je teško povući razliku između internih i eksternih pretnji. Ovo, objašnjavaju naši sagovornici, implicira da ako uredimo ispravno odnose unutar firme, postavimo jasan, nezavistan sistem kontrole rada, jačamo kadrovsku strukturu, obučavamo lica da rano prepoznaju bezbednosni problem, doći ćemo u situaciju da time umanjimo negativne unutarkompanijske uticaje i pretnje.

Investicije donose uštede

Bez obzira na važnost korporativne bezbednosti za poslovanje kompanija, istina je, da se o sredstvima koja se izdvajaju za ovu oblast uvek raspravlja, te da se često na taj segment poslovanja gleda kao na trošak.

Izuzeci su banke i korporacije koje na to područje dolaze iz razvijenih ekonomija, a u kojima je bezbednost od vitalnog značaja za normalno funkcionisanje korporacije, kažu nam u SAMKB.

- Nužno je da se i u uslovima globalne ekonomske krize deo profita korporacija koje posluju na ovom prostoru investira u uspostavljanje i unapređenje sistema korporativne bezbednosti, jer je u pitanju funkcija koja predstavlja značajnu podršku poslovnom uspehu kompanija. To se posebno odnosi na zaštitu kritične infrastrukture, područje informatičke zaštite i bezbednosnu edukaciju zaposlenih.

U SEE Institutu ističu da je većina organizacija povećala svoje IT budžete bezbednosti u poslednjih nekoliko godina jer znaju da im se ta investicija višestruko isplaćuje usled izbegavanja većih incidenata. Sistem korporativne bezbednosti pored toga povećava efektivnost postojećih procesa i osnov je za sve veće buduće investicije organizacija.

Da stvari idu na bolje saglasni su i predstavnici privrede.

- Sve više kompanije pristupa sistematizovano i preventivno u fazi budžetiranja, ali kada treba da se odobre sredstva tada je pristup drugačiji – investira se u ono "što mora" kao posledica eksploatacionog veka opreme ili kao posledica nekih otkaza ili incidenata. Bez obzira na ovaj utisak – situacija je ipak bolja iz godine u godinu - kažu za "eKapiju" predstavnici firme koja se bavi izradom bezbednosnih rešenja za kompanije.

Podizanju bezbednosne kulture među kompanijama doprinelo bi uređenje zakonske regulative pogotovo što kompanije u Srbiji i dalje nisu na takvom nivou bezbednosne svesti.

- Pre svega je neophodno ujednačiti zakonsku regulativu kojom je regulisana oblast bezbednosti i zaštite, jer su jednim delom zakoni koji regulišu ovu oblast u koliziji jedan sa drugim. Zakonodavac bi trebalo da se malo kvalitetnije angažuje na ujednačavanju svih zakonskih akata i da oslušne probleme iz prakse - smatraju u SAMKB.

Srbija i dalje čeka punu primenu Zakona o privatnom obezbeđenju koji će uvesti profesionalizaciju u privatni sektor obezbeđenja, a samim tim i kvalitetniju uslugu. Odlaže se i usvajanje zakona o informacionoj bezbednosti koji bi uspostavio moderan pravni okvir u borbi protiv napada na informacione sisteme, dok su nedavno usvojene izmene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koje bi trebalo da osiguraju veću zaštitu poslovnih procesa i smanjenje sive ekonomije.