Šetnja senjačkim lagumom uz "Šeherezadu" - Vinarija "Panajotović" organizuje vinske ture kroz podzemne prolaze iz doba Rimljana (FOTO)

Naizgled obična crvena vrata, ušuškana u zelenilo beogradskog naselja Senjak, čuvaju nesvakidašnji vinski "Podrum Panajotović". Rimski podzemni prolaz dužine 380 metara osvetljen bakljama, vodi nas do najniže tačke senjačkog laguma. U zidovima prolaza uredno poređane na stotine flaša, 12 vrsta vina, različitih berbi... Na 17 metara ispod zemlje pod svetlima 170 sveća, u degustacionoj sali, vlasnik vinarije Vladimir Panajotović, uz dobru kapljicu uvodi posetioce u čudnovati svet božanskog napitka, dok mističnost ambijenta upotpunjuje doživljaj zanimljive priče o istorijatu laguma i porodičnoj tradiciji vinarije.

- Podrum, odnosno lagum u kome se čuvaju naša vina, datira još iz vremena Rimljana. Kroz vekove je korišćen za razne namene, a od 2003. godine otvoren je za posetioce koji žele da uživaju u vrhunskom ukusu kvalitetnih vina naše vinarije. Na dubini od 15 metara, sa prirodnom temperaturom od 13 stepeni, koja se tokom godine ne menja, negujemo ograničene serije vina u barikiranim buradima od hrastovog drveta iz istočne Srbije, koja dodatno oplemenjuju vina i daju im razne note i mirise – počinje priču naš domaćin.

Kako u razgovoru za "eKapiju" otkriva Vladimir Panajotović, vina nastaju od vrhunskih sorti grožđa odgajenih u najpoznatijim vinogorjima Srbije - od Smedereva, Erdevika, Velike Drenove do Banoštora na Fruškoj gori. Vinarija se nalazi na Voždovcu, ali se vina čuvaju u lagumu na Senjaku. Sa kapacitetom od 30.000 litara "Podrum Panajotović" pripada malim vinarijama.

- Proizvodimo visokokvalitetna vina u malim serijama. Imamo zalihe iz 2008, 2009, 2011. godine tako da sada prodajemo vina stara tri, četiri godine što je retkost. Za razliku od velikih vinarija, mi imamo mogućnost da sačekamo da vino sazri i da na tržište izađe u svoj svojoj snazi – objašnjava beogradski vinar.

Tradicija iz vremena Kraljevine Jugoslavije

Iako je profesura na Veterinarskom fakultetu bila njegovo primarno zanimanje, doktor Viktor Panajotović, Vladimirov otac, je 2003. godine pokrenuo porodičnu vinariju "Vinovita" koja danas nosi naziv "Podrum Panajotović", u želji da nastavi dugotrajnu porodičnu tradiciju pravljenja vina koja seže do početka prošlog veka.

- Naši koreni u proizvodnji vina datiraju od 1927. godine. Tada je moj pradeda, Tomislav Jeftić, osnovao prvi porodični podrum vina u okolini Kruševca i bio jedan od najvećih župskih vinara. Kao samouki proizvođač "pića bogova", deda Toma je bio istovremeno i pravi menadžer i tehnolog. Proizvodeći 500.000 litara vina, do početka Drugog svetskog rata, naša vinarija je dostigla vodeće mesto u proizvodnji u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji – ponosno priča njegov praunuk Vladimir, po struci diplomirani tehnolog, koji danas vodi vinariju.

Viktor Panajotović je u vinu otkrio inspiraciju, vratio se korenima i na svog sina preneo sopstvena iskustva i tradicionalna znanja svojih predaka.

- Inspirisao je i nas, da nastavimo dalje, da proizvodimo nova vina, da širimo vinsku kulturu kao i da ponovo ispričamo priču o čoveku koji je živeo za vino. Razmišljajući na koji način da povežemo tradiciju koju naša porodica ima u proizvodnji vina, moj pokojni otac Viktor Panajotović došao je na ideju da iznajmi ovaj senjački lagum - ističe najmlađi član porodice Panajotović.

Od "Kneza" do "Šeherezade"

Danas Vladimir Panajotović nastavlja proizvodnju crvenih, belih i roze vina po recepturi svojih predaka od najkvalitetnijih sorti grožđa - kaberne sovinjon, merlo, sovinjon blank, traminer. Panajotovići ostavljaju određenu količinu vina van prodaje, te se tako u podrumu mogu naći interesantna arhivska vina stara desetak i više godina.

Trenutno se u prodaji nalazi šest vrsta vina - jedan od retkih rajnskih rizlinga na našem tržištu iz 2007. godine "Knez", "roze" jedinstven po tome što se pravi od kaberne sovinjona koji po kvalitetu može da parira bilo kom belom ili crvenom vinu, crveno suvo vino "Lord" dobijeno od grožđa merlo iz okoline Smedereva, crveno vino "Victor" napravljeno od kaberne sovinjona iz okoline Negotina, crveno suvo vino "Victor Barrique" intenzivne boje dobijeno kupažom dva već napravljena čista barik vina kaberne sovinjona i merloa i specijaltet podruma "Šeherezade".

Kako nam kaže Panajotović, najpopularnije vino je "Šeherezada" i to je jedino poluslatko belo vino u Srbiji, koje se pravi od kasne berbe najplemenitijih sorti grožđa – traminer i sovinjon blanka.

- "Šeherezadu" obično vole dame, ali sve više muškaraca otkriva lepotu ukusa. Ovo vino ima karakterističan miris, a ukus je kao u ljubavi "u početku sladak i lepršav, a kada prođe ima gorčinu koja dugo ostaje u ustima" – šaljivo opisuje Panajotović vino boje starog zlata, zanosnog mirisa bele ruže sa primesama suvog voća.

Na pitanje koje je vino najbolje Vladimir Panajotivć nam odgovara da je to "ono vino koje nam se sviđa".

Degustacija uz ukusan zalogaj i tamburaše

Kroz autentični ambijent i nesvakidašnju priču o vinu, kratak kurs uživanja i pravilne degustacije vina, na put kroz "Podrumu Panajtović", kako nam kaže Vladimir Panajotović, za posetice organizuje tri vrste vinskih tura.

- Tokom ture posetioci probaju svih šest vrsta vina, uz posebno predstavljanje svakog vina i kompletnu priču o istoriji laguma. Druga vrsta posete gostima otkriva slatke tajne slaganja vina i hrane. Izabrana hrana je za svako vino svojstvena, a uz nju vina pokazuju svoj najpuniji ukus. Degustaciji se mogu priključiti i tamburaši koji daju posebnu notu ovom nesvakidašnjem doživljaju – objašnjava sagovornik našeg portala.

Tokom degustacije posetioci prvo probaju "Knez", zatim "Roze", pa "Lord", nakon čega prelaze na "kralja vina i vino kraljeva" - "Victor" i "Victor Barrique", i na kraju kao dezert dolazi "Šeherezada". Degustacija vina tim redolsedom je, kako kaže naš sagovornik, obavezna kako bi se postigao pravi kvalitet ukusa vina.

Iako postoji staro pravilo belo meso ide uz belo vino, a crveno meso uz crveno vino, prilikom pripreme ukusnih đakonija, Panajotovići se ne vode time, već se prepuštaju kreativnosti kako bi degustator osetio vrhunac ukusa vina.

Minimalan broj posetilaca za jednu turu je 10 ljudi, a degustaciona sala može da ugosti i do sto posetilaca. Posetioci su Beograđani, ali i turisti, kao i zaposleni u ambasadama i velikim kompanijama koji za mesto proslave svojih značajnih datuma biraju senjački lagum. Neretko se dešava da se posetioci vrate ne bi li ponovo osetili atmosferu savršenog spoja čudnovatnog ambijeta, kvalitetnog vina i ukusne hrane.

Komunikacija sa potrošačima

Posetioci vina mogu kupiti prilikom vinske ture, a vina "Panajotović" mogu se naći i u beogradskim vinotekama. Od avgusta ove godine postoji i mogućnost onlajn prodaje. Naručivanjem vina u internet prodavnici, kupac već sutradan dobija porudžbinu na kućnu adresu.

"Podrum Panajotović" je osmišljavanje i sprovođenje strategije nastupa na tržištu poverio kompaniji "Fractal Dimension" koja je razvila specifičan servis namenjen vinarijama pod imenom "MojeVino". Servis "MojeVino" omogućava vinariji da uspostavi direktnu komunikaciju sa potrošačem i obratno, a osnovu servisa čini inovativna upotreba QR kodova koji se nalaze na svakoj boci vina, i čijim skeniranjem potrošač dobija relevantne informacije o vinu koje je skenirao i istovremeno učestvuje u nagradnoj igri.

Osim paketa naprednog servisa "MojeVino", realizovan je veb portal, e-mail marketing, prisustvo na društvenim mrežama "Facebook" i "Foursquare".

Irina Milošević