Popović: Plaše nas inflacijom i zimom da bi mogli da nas spasu

Ove zime nas ne očekuje ništa što već nijesmo doživjeli i preživjeli. Vlast nam suviše prijeti da bi oni ispali spasioci, a to je kao kad prijeti otac ili majka djetetu da bi utjerali djetetu strah da je nešto toliko strašno, a naš narod pada na te štosove, ocijenila je profesorica Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović u emisiji "Takulin" na Gradskoj RTV.

- Priča se o ogromnoj inflaciji. Nama koji smo prešli od 313 miliona odsto mjesečnu inflaciju prijeti se sa 10 do 12% mjesečne inflacije. Stvari su potpuno regularne, i za dvije tri nijanse gore nego juče, zbog Kovida i zbog svih problema koje smo imali i zbog svih tih silnih para koje su morali da odštampaju da bi ljudi preživJeli. I oni koji više nisu mogli da vraćaju kredite, i oni koji nisu mogli da rade i to se plaća ovom inflacijom - ističe Popović.

Amerika je imala veoma veliki strah da će cijeli svijet da klizne u recesiju, kaže Popović, te da će da ih pojede i inflacija i pad privredne aktivnosti. Ističe da je to išlo zajedno, jer je Amerika podigla kamatne stope na vrlo visok nivo, i recesija je pomalo počela, pa se došlo do te granice.

- Recesija je kada u dva kvartala uzastopno stopa privrednog rasta bude oko ili ispod nule. Dakle, kada nije pozitivna. Kada se smiri inflacija, i recesija će stati. Recesija i nastaje kod njih. Ne zato što oni imaju problema sa ekonomijom kao mi, sa direktorima koji su vlasnici pečenjara i slično, nego zbog toga što je porasla inflacija, što žele da je smire. Oni podignu kamatnu stopu, privredna aktivnost pada, a ako dovoljno podignu kamatnu stopu da smire inflaciju, pašće privredna aktivnost, i biće im recesija. Kada dođe treći kvartal, kod njih se nastavlja privredan rast bez inflacije - kao bura na moru - pojašnjava Popović.

Godišnja inflacija u Eurozoni je na kraju avgusta imala rekordni nivo od 9,1%, navodi Popović, i to je nešto što ni njima nije alarmantno i na šta se reaguje podizanjem kamatne stope. Kada se novac povuče i poslije toga ni privrednici više nemaju dovoljno sredstava za investicije i dolazi do tog vrlo niskog privrednog rasta. Ali to je, kaže, nešto sasvim normalno.

- Privredna aktivnost nikada nije na nuli. Druga je stvar koja u Evropi vlada i o kojoj zaista niko ovde ne priča, a to je da se Evropa udružila protiv Rusije. Zamislite da sve zemlje Evrope pristanu da im temperatura u stanu cijele zime bude 19 stepeni. Nije da je to odlučila Merkelova u svoje doba ili novi njemački premijer ili bilo ko od njih pojedinačno, nego su svi zajedno odlučili, a narod njihov je prihvatio da će da istrpi takvu zimu - ističe Popović.

Oni su odlučili da pobijede Rusiju na tom planu, dodaje, i da od nje naprave saveznika Kine ili Azije i da Rusija konačno ode u Aziju.

Popović kaže da je za Srbiju skoro sigurna da će stopa inflacije biti 20 i 25%, jer je to Vučić izjavio još prije dva mjeseca da će inflacija u Srbiji biti 20, i tog trenutka su svi privrednici u Srbiji ukalkulisali toliku inflaciju.

- Naravno da niko neće da se zadrži baš na 20, koliko je on rekao, nego će napraviti to prepucavanje, dodaće još koji procenat. Koliko će ići preko toga, ne znam, ali to je otprilike neki nivo koji ja očekujem u Srbiji, jer su svi ljudi na to primpremljeni - podsjeća Popović.

Nestašice hrane su posljedice zamrzavanja cijena, pojašnjava profesorica Ekonomskog fakulteta u Beogradu, te da onog trenutka kada se odmrznu cijene svih tih proizvoda ima.

- Sada se u Srbiji priča da nema mlijeka jer više nema krava, kao da sve krave svijeta žive u Srbiji. Takve izmišljotine ni djeci u vrtiću ne bi ste mogli da prodate. Narod je počeo da vjeruje tim paničnim vijestima, a to je posljedica toga što političari toliko prave život groznim, da onda mi tražimo izgovor da je sve krivo jer, ako su samo političari onda su i oni što ih drže na vlasti. Onda smo i mi krivi, ako su naši politilari toliko nesposobni - smatra Popović.


- Kada podignete cijene, moja realna plata će da padne, i to je taj inflacioni porez. Da li vi hoćete da trpe potrošači, onda su to odmrznute cijene. Ako hoćete da za dio tih troškova oporezujete proizvođača, pa da njemu zamrznete cijene, to znači da je taj porez inflacioni platio proizvođač, ili ako stavite maržu, onda znači da hoćete da trgovina plati taj inflacioni porez. Oni to neće, pa će povući te proizvode i sačekati bolje vrijeme - navodi Popović.

Zalihe hrane, kaže, nije pravila nikada, ni kada je inflacija bila 313 miliona odsto mjesečno.

- Čak i tada je svega bilo da se kupi na crnom tržištu. Biće svega i sve će biti skuplje, a svaki put kad vidite da je nešto poskupilo, sjetite se svog ministra finansija i svoje vlade - oni su krivi što vladaju nestašice - napominje Popović.

U Srbiji robne rezerve služe kao izvor pranja novca i ilegalnih para, smatra Popović, za razne ljude koji imaju veze sa Vladom.

- To je neki model i ne znam kome treba. Ne znam da li je Crna Gora primijetila, od kada ste ukinuli, da je neko stradao, osim tih koji su dobijali te pare u džep. Zaista ne verujem u te staljinističke modele - komentariše Popović.

Smatra da su strane investicije spas za sve zemlje regiona, prvo što donose menadžment koji naše firme nemaju.

- Donose upravljačka znanja i pravila i menadžment koji je strašno važan da dođe. Drugo, imaju izvoz tržišta, koja su ogromna, i treće - oni mogu da se zaduže na svoje ime, a ne da se zaduži bilo ko od nas - pojašnjava Popović.

Kada imate takvo neko blago koje želi da dođe, nastavlja, treba da budete strašno pažljivi prema njima.

- Problem je što oni žele pravnu državu. Žele da kad nađu neki spor, da mogu to brzo i lako da reše i da nastave da proizvode, jer su došli da zarađuju, a ne da se tuže po sudovima u Srbiji. Oni to rješavaju tako što imaju direktnu vezu sa Vučićem, sa njim prave posao, on njima otvara firme i tako dalje, pa svaki problem ne rješavaju preko suda, nego na kraći i efikasniji način - ističe Popović.

Stranim investitorima je jako bitna politička stabilnost, kaže profesorica, kako bi došli u jednu zemlju.

- Ako bi strani investitori gledali da li da ulože u Srbiju, Hrvatsku, Bosnu ili Rumuniju, Bugarsku, odmah će da odu u Bugarsku i Rumuniju. Tamo ih štiti evropsko zakonodavstvo i sa tim neće imati problema. E sad, koliko ovde budu vladale turbulnecije, toliko će oni zazirati - sugeriše Popović.

U Srbiji imaju problem, za razliku od Crne Gore, napominje Popović, jer moraju da budu poslušni prema Njemačkoj zbog priznanja Kosova i ovih drugih teških tema.

- Nemci ne vole da njihove firme dolaze u zemlje sa kojima Nemačka nije u dobrim odnosima. A njemačke firme slušaju njihovu politiku i Vladu, tako da sa te strane mi imamo još taj problem u odnosu na Crnu Goru - kaže Popović.

Smatra da je Otvoreni Balkan sama politika i tu ništa drugo i ne vidi.

- To je napravljeno da nas sve izdresira u regionu, na to kako se posluje bez granica, kako se posluje sa malo dokumenata. Dakle, oni pokušavaju da nam pokažu kako je nešto što smo mi imali u Jugoslaviji i što je funkcionisalo. Srpsko-crnogorske firme su radile sasvim odlično, odlazili smo u Crnu Goru bez pasoša. Funkcionisalo je u drugom političkom ambijentu. Međutim, politika se toliko promijenila, da ne znam kako bi sada to išlo. Ali i taj Otvoreni Balkan nema nikakvu podršku Evrope, niti institucionalnu, niti finansijsku. To je paravan koji su izmislila četiri predsjednika, i oni misle da je to jako lijepo - ističe Popović.

Najveći problem je što, kako kaže, najveći odliv mozgova na ovim prostorima ima Hrvatska.

- Zemlja koja nema granice, i kod njih je godišnji odliv mladih veći neko u Srbiji. Kod nas je oko 60 hiljada, a kod njih je skoro dvostruko veći. To govori da bi Srbija otišla dvostruko više odliva samo kada bismo bili članica EU. Ono što je spas da ljudi ostanu, jeste da u našim zemljama počnu da rade firme u kojima su plate evropske. Trenutak prestanka migracije je kada dođu firme koje nude jako velike plate - poručila je profesorica na Ekonomskom fakultetu u Beogradu za Gradsku RTV.

Ekonomski fakultet Podgorica

Vlada Republike Srbije

Vlada Crne Gore

Danica Popović

Aleksandar Vučić

inflacija

stopa inflacije

recesija

privredna aktivnost

Otvoreni Balkan

investicije

privlačenje investicija

nestašica mlijeka

robne rezerve