Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da počinje novo doba za Bugarsku i jugoistočnu Evropu, dok je predsjednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao da će projekat gasnog interkonektora igrati važnu ulogu u osnaživanju energetske bezbjednosti Evrope. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da se nada da će sledeće godine slična ceremonija biti održana i u Srbiji.
- Istina je da niko od nas nije od početka vjerovao u značaj tog projekta. Sastajali smo se, govorili smo, ali mislili smo da je to nešto luksuzno, nešto što možda nama ne treba, ali sada vidimo da su ti ljudi, uključujući predsjednika Radeva, premijera Borisova, premijera Micotakisa, kao i Petkova, vidimo da su oni to drugačije vidjeli, da su oni u to vjerovali i oni će sada imati brojne prednosti od ovog projekta i rekao bih da je to važno i za Srbiju - naveo je Vučić.
Predsjednik je dodao da je već počela izgradnja interkonektora između Srbije i Bugarske i da će u roku od godinu dana taj projekat biti završen i da se nada da će sledeće godine u ovo vrijeme slična ceremonija biti održana i u Srbiji.
- Predsjednica Fon der Lajen nam je mnogo pomogla kad je riječ o izgradnji interkonektora između Srbije i Bugarske i o planiranoj izgradnji između Srbije i Sjeverne Makedonije i to znači novu infrastrukturu za Srbiju, za čitav Zapadni Balkan - naveo je Vučić.
Dodao je da nakon toga mogu da se grade grane ka zemljama Evropske unije, kao i da na diverzifikaciju izvora snabdijevanja gasom ne bi moglo da se računa bez Azerbejdžana i predsjednika Ilhama Alijeva.
Predsjednik Srbije je poručio da je ovo veoma važan dan i za Srbiju i da ne pretjeruje kada to kaže.
Predsjednik Bugarske Rumen Radev rekao je da je novi gasni interkonektor stub stabilnosti i razvoja u regionu.
- Nije uopšte bilo lako izgraditi ga, nekoliko grčkih i bugarskih vlada radile su naporno na ovom projektu, na veoma zahtjevnom terenu uz brojne birokratske prepreke, a sada na ovom mjestu želim da izrazim iskrenu zahvalnost na upornosti i profesionalizu kompanijama, insistucijama koje su učestvovale - dodao je Radev.
Ukazao je da ovaj interkonektor već značajno mijenja evropsku energetsku mapu.
- Sada najzad imamo pravi dovod gasa iz Azerbejdžana - rekao je Radev.
Osim toga, kako kaže, uz pokretanje energetskog terminala u Aleksandropolisu, naš region će najzad dobiti pravu diverzifikaciju izvora snabdijevanja gasom.
Ukazao je da zbog toga ovaj gasni interkonektor nije samo infrastrukturni projekat, već je i svojevrstan simbol rastućeg potencijala našeg regiona i pokazatelj naše saradnje i povezanosti.
Predsednik Sjeverne Makedonije Stevo Pendarovski rekao je da je pokretanja gasnog interkonektora važan događaj, jer dolazi u ključnom trenutku kada su region i čitav kontinent suočeni sa potencijalno teškom zimom i drugim problemima.
- Sjeverna Makedonija mora da postane dio te deverzifikovane mreže snabdijevanja prirodnim gasom i mi smo spremni da preduzmemo sve neophodne korake da bismo to ostvarili - rekao je Pendarovski.
Premijer Rumunije Nikolae Čuka poručio je da je svaki korak da se postigne energentska bezbjednost je u cilju da se obezbijedi pouzdano snabdijevanje energentima i u skladu je sa ciljevima oporavka.
- Treba da nastavimo da sarađujemo sa partnerima, moramo svi da uradimo domaći u Evropi kada je riječ o međusobnoj povezanosti kako bismo obezbijedili da imamo na raspolaganju sva sredstva da postignemo divezifikaciju i da solidarno djelujemo između zemalja članica i sa susjedima u Moladaviji, Ukrajini i na Zapadnom Balkanu - naglasio je Čuka.
Ukazao je da puštanje u rad ovog interkonektora značajno doprinosi diverzifikaciji izvora snabdijevanja prirodnim gasom.
- Iako je ovo trenutak za proslavljanje, treba da ostanemo realistični i da priznamo da diverzifikacija izvora energije treba da se ubrza, jer Evropa mora brže da se oslobodi svoje zavisnoti od ruskih fosilnih goriva - dodaje Čuka.
Grčki premijer Kirjakos Micotakis smatra da je ovim projektom prepoznat širi geopolitički značaj i da će taj gasovod dovesti prirodni gas iz Azerbejdžana i na taj način osloboditi Evropu od stega ruskog gasa.
Predsjednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je je da je azerbejdžanski gas gotovo dve godine prisutan na evropskom tržištu, a od sada i u Bugarskoj.
- Azerbejdžan je ponosan što je inicijator južnog gasnog koridora, a južni gasni koridor prenosi gas potrošačima iz novih izvora. Za sada je jedini izvor gasno polje Šardeniz u azerbejdžanskom sektoru Kaspijskog jezera, ali i nekoliko drugih gasnih polja u Azerbejdžanu uskoro će početi sa proizvodnjom gasa i doprinijeće povećanju obima našeg snabdijevanja - naveo je Alijev.
________________________________________________________________________________________________________________
Južni gasni koridor je jedan od najveći gasnih projekata, čiji je deo TAP, kojim bi gas sa nalazišta u Kaspijskom jezeru pred obalom Azerbajdžana preko Gruzije, Turske, Grčke i Albanije, trebalo preko Jadranskog mora da stiže do juga Italije.
________________________________________________________________________________________________________________
Napomenuo je da je Azerbejdžan dugi niz godina pouzdan snabdevač naftom, a da postaje i pouzdan snabdjevač gasom.
- Ove godine povećaćemo izvoz na više od 22 milijarde kubnih metara i 11,5 milijardi će otići evropskim potrošačima. Ovog jula potpisali smo memornadum o razumijevanju sa EK i to je jedan veoma važan dokument na osnovu kojeg planiramo da do 2027. godine udvostručimo naše snabdijevanje prirodnog gasa Evropi - rekao je Alijev.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da je projekat gasnog interkonektora iz Bugarske i Grčke u razvoju više od 10 godina.
- Započet je 2009. godine u trenutku kada je Bugarska pretrpjela tešku odluku da se prekine dotok gasa iz Ukrajine - navela je Fon der Lajenova i dodala da je bilo potrebno puno riješenosti da se ostvari ovaj cilj.
________________________________________________________________________________________________________________
Memorandum o razumijevanju za projekat gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke potpisan je 2009. godine, a zajednička kompanija ICGB registrovana 2011. godine.
Na početku realizacije projekta bilo je najavljeno da će gasovod biti pušten u rad krajem 2014. godine.
________________________________________________________________________________________________________________
Istakla je da je EU od samog početka pružala podršku ovom projektu - politički, ali i finansijski sa oko 250 mil EUR.
Ovaj interkonektor, kako kaže, mogao bi da pokrije ukupne potrebe za gasom u Bugarskoj i dodaje da su to važne vesti u ovim teškim vremenima.
Ukazala je da je prvi korak bila diverzifikacija izvora, na drugom mjestu su štednja i skladištenje i treći korak su velika ulaganja u obnoviljive izvore energije.
Počinju prve komercijalne isporuke
Gasovod će prenositi gas iz Azerbejdžana preko Trans-jadranskog gasovoda (TAP) i iz drugih izvora preko planiranog terminala za tečni prirodni gas u Aleksandrupolisu na sjeveru Grčke.
Radovi na izgradnji novog gasovoda između Bugarske i Grčke završeni su polovinom jula. On će do Bugarske dopremati gas iz Azerbejdžana, a danas počinju prve komercijalne isporuke.
Gasovod dužine 182 kilometara, od čega 151 kilometar u Bugarskoj i 31 kilometar u Grčkoj, proteže se od severoistočnog grčkog grada Komotinija do Stare Zagore u središnjoj Bugarskoj.
Gasovod, kako je ranije najavljeno, počinje da radi sa kapacitetom od tri milijarde kubika gasa godišnje i izgledima za povećanje na pet milijardi.
Radovi u Srbiji bi trebalo da budu završeni do septembra 2023. godine
Srbija je početkom ove godine, uz podršku EU, započela gradnju gasnog interkonektora sa Bugarskom Niš-Dimitrovgrad u dužini od 109 kilometara na teritoriji Srbije i radovi bi trebalo da budu završeni do septembra 2023. godine.
Tim gasovodom Srbija će se povezati na gasovod između Bugarske i Grčke odnosno dobiće mogućnost snabdijevanja gasom iz Azerbejdžana ili sa LNG terminala (za tečni prirodni gas) u Grčkoj.
Ministarstvo energetike Srbije je ranije najavilo da će dogovoriti zakup kapaciteta sa Azerbejdžanom kako bi mogli kroz gasnu interkonekcije u 2023. da imaju na raspolaganju najmanje 1,4 milijarde kubnih metara gasa.
Grčka planira da postane energetski hab
Inače, Grčka planira da postane energetski hab u regionu uz korišćenje fosilnih goriva iz Kaspijskog mora i jugoistočnog Sredozemlja i obnovljivu energiju iz Egipta, a gradi i terminal za tečni prirodni gas (LNG) u severoistočnoj luci Aleksandropolis. Rusija je krajem aprila obustavila isporuku gasa Bugarskoj, pošto nije htjela da ga plaća u rubljama.
Izdanje BiH
Izdanje Srbija
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Vijesti
Komentari
