CBCG: Jasno definisati projekte koji su strateški prioritetni

Predlogom fiskalne strategije (FS) Vlada je projektovala da uloži 900 mil EUR u kapitalni budžet, ali je potrebno jasno definisati strateške prioritete i sektore koji će se finansirati tim novcem, dok privatno-javno partnerstvo ne prepoznaje kao jedan od načina finansiranja tih projekata i kojim se može nadomjestiti nedostajući novac u državnoj i opštinskim kasama.To je ocijenila Centralna banka (CBCG) u mišljenju na predlog ovog dokumenta koji se odnosi na period od ove do 2024. godine i koji je ušao u skupštinsku proceduru.

Zakonska obaveza Vlade je da uz predlog FS dostavi parlamentu i mišljenje CBCG. Ovaj dokument bi poslanici trebalo da razmatraju prije predloga zakona o budžetu za 2022. godinu, pišu Vijesti.

- Za kapitalni budžet je planirano izdvajanje od 900 miliona eura za četiri godine, što je pozitivno. Ali, kako je planirani iznos investicija veliki, izbor novih projekata i njihova isplativost je veoma važna. FS ne navodi nivoe ulaganja po sektorima, odnosno, koji su to projekti definisani kao strateški prioriteti i prema kojim kriterijumima, imajući u vidu da se završava prva dionica auto-puta. Ove informacije bi pomogle da se sagledaju i ocijene opravdanost i učinkovitost javnih investicija. Zato je u FS potrebno jasno definisati strateške prioritete,dinamiku i planirane projekte (kost-benefit analize) kao i sektore, koji će se finansirati kapitalnim budžetom od 900 miliona eura u naredne tri godine (saobraćaj, zdravstveno, zaštita životne sredine i drugo).

Iz CBCG su ukazali da institut privatno-javnog partnerstva nije prepoznat u strategiji kao jedan od načina finansiranja projekata u oblasti saobraćaja i transporta (auto-put, modernizacija željezničke infrastrukture), pa sugerišu da bi ovaj institut pružio mogućnost za finansiranje velikih kapitalnih projekata za koje nedostaje novca za državnom i lokalnom nivou.

U mišljenju se navodi da je akcentovanje kapitalnog budžeta i racionalizacija neproduktivne potrošnje u FS u skladu sa preporukama koje je CBCG dala Vladi proteklih godina za vođenje ekonomske poltike, ali u vrhovnoj monetarnoj instituciji smatraju da nedostaje jasan plan uređenja i usklađivanja zarada u javnom sektoru sa minimalnom zaradom,kao i kvantifikacija obima u kome će sve to uticati na ukupnu stavku na rashodnoj strani budžeta.

- Rashodi u srednjem roku će zavisiti od efikasnosti donošenja i sprovođenja Strategije reforme javne uprave za period od naredne do 2026. godine. Povećanje minimalne zarade na 450 eura, kao i dodatno povećanje zarada zdravstvenim radnicima, uticaće na stavku bruto zarada. Imajući u vidu da je uvećanje ove stavke u budžetu veoma značajno, racionalizacija broja zaposlenih u javnoj upravi je važna u cilju očuvanja stabilnosti javnih finansija - istaknuto je u mišljenju.

Centralna banka Crne Gore

Vlada Crne Gore

CBCG

Vlada CG

kapitalni budžet

privatno javno partnerstvo

strateški prioriteti

fiskalna strategija