Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Poslije posla
Početna Vijesti

IEA: Rampa za fosilna goriva odmah ako želimo nultu emisiju 2050.

Izvor: Tanjug Utorak, 18.05.2021. 15:57
Komentari
Podeli
(Foto: huyangshu/shutterstock.com)
Investitori treba odmah da obustave finansiranje novih projekata u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte, gasa i uglja ako svijet želi da postigne neto nultu emisiju štetnih gasova do sredine veka, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

U do sada najoštrijem upozorenju o potrebi drastičnog smanjenja fosilnih goriva, IEA je takođe apelovala da se ne prodaju novi automobili s unutrašnjim sagorijevanjem poslije 2035. godine i da se globalna ulaganja u zelenu energiju više nego udvostruče sa 2 biliona USD godišnje na 5 biliona USD, prenosi Gardijan.

To ne bi bio ekonomski teret, kako tvrde neki, već neto korist za ekonomiju, navodi se u studiji.

- Ako su vlade ozbiljne u vezi s klimatskom krizom, od sada, od ove godine, ne smije više biti novih ulaganja u naftu, gas i ugalj - kaže Fatih Birol, glavni izvršni direktor IEA i jedan od najistaknutijih svjetskih ekonomista za energiju za Gardijan.

Dodaje da sve više zemalja dostavlja planove o obavezama za postizanje neto nulte emisije, što je vrlo dobro, ali da uočava "ogroman i rastući jaz između retorike (država) i stvarnosti".

- Naš izvještaj nikome ništa ne zabranjuje. Ako vlade planiraju investicije, to je na njima. Ali ako se obavežu na neto nultu emisiju, trebalo bi da sagledaju šta to podrazumijeva - ističe Birol.

Prošlog mjeseca, IEA je upozorila da će emisije zabiliežiti drugi najveći rast uglavnom zbog ponovnog oživljavanja korišćenja uglja nakon prošlogodišnjih korona blokada.

Obećanja koja su dale vlade uoči samita UN o klimatskim promjenama COP26, koji će se održati u Glazgovu ovog novembra, takođe su neadekvatna i treba ih ojačati ako svijet želi da ograniči rast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na nivo prije industrijske revolucije, smatra Birol.

Ta granica je glavni cilj Pariskog sporazuma iz 2015. godine i zahtijeva da se emisija gasova sa efektom staklene bašte prepolovi već ove decenije, a naučnici predviđaju da bi bilo kakvo prekoračenje te granice rezultiralo klimatskom katastrofom sa zastaršujućim posljedicama.

Prema izvještaju IEA, mere za ostvarenje nulte emisije stvorile bi 30 miliona novih radnih mjesta i povećale globalni rast BDP-a za 0,4 procentna poena godišnje.

Birol navodi u tom kontekstu da će u sektorima, poput uglja, biti izgubljeno oko pet miliona radnih mjesta, ali da bi vlade mogle da učine mnogo toga da olakšaju tranziciju.

Ukazuje, takođe, da je tehnologija koja omogućava da se prepolovi emisija do 2030. već dostupna i da treba da se uvodi još brže.

- Ove tehnologije su već izmišljene, ali još uvijek nisu u punoj primjeni. Inovacije su ključne, a tehnologije su tu s nama - kaže on.

Ključne nove tehnologije u razvoju su: savremene baterije, posebno za električna vozila, zatim vodonik i "hvatanje" ugljenika. One su neophodne jer je naročito teško dekarbonizovati neke sektore, poput proizvodnje čelika i cementa, vazduhoplovstva i brodarstva, kao i one koji koriste teška drumska vozila.

Birol vjeruje da bi većina preostalog dijela svjetske ekonomije mogla da bude dekarbonizovana upotrebom tehnologija koje su već široko rasprostranjene, kao što su vjetar i solarna energija.

Budući da klima reaguje na kumulativnu a ne na trenutnu emisiju, ako se smanjenje ugljenika ostavi za budućnosti i ne sprovede u ovoj deceniji, biće prekasno da ostanemo u granicama rasta temeperature do 1,5 stepeni Celzijusa, zaključuje IEA.

Ova međunarodna organizacija je utvrdila 400 odrednica koje bi vlade trebalo da postignu, uključujući postupno ukidanje novih automobila na fosilna goriva od 2035. godine i dekarbonizaciju globalne proizvodnje električne energije do 2040.

Analiza je takođe uzela u obzir porast globalne populacije od oko dvije milijarde ljudi, kao i potrebu za snabdijevanjem električnom energijom 785 miliona ljudi koji nemaju pristup struji i pripremanje obroka korišćenjem zelene energije za 2,6 milijarde ljudi koji oskudijevaju u hrani. To bi koštalo oko 40 milijardi dolara godišnje, što je 1% globalnih godišnjih investicija u energetskom sektoru, i smanjilo bi prevremene smrti oko 2,5 miliona ljudi godišnje od zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru.
Tagovi:
Međunarodna agencija za energetiku
IEA
Fatih Birol
Glazgov
fosilna goriva
nulta emisija
automobili s unutrašnjim sagorevanjem
zelena energija
COP26
Priski sporazum
emisija gasova sa efektom staklene bašte
baterije
vodonik
hvatanje ugljenika
Komentari
Vaš komentar

Naš izbor

Španija bi mogla postati vodeća zemlja za proizvodnju zelenog vodonika Energija, Industrija, Finansije

Šef IEA: Moguće nestašice energenata sljedeće zime Energija, Saobraćaj

Koje su alternative grijanju na gas i naftu? Energija

IEA: Globalni kapacitet obnovljive energije udvostručiće se u sledećih pet godina Energija

Šef IEA: Evropskoj industriji neophodan ozbiljan plan ako želi da preživi energetsku krizu Agro, Energija, Industrija, Građevina, Saobraćaj

IEA: Gasna kriza nije završena Energija, Finansije

IEA: Evropskoj uniji prijeti nestašica gasa sledeće godine Energija, Finansije

UN: Emisija gasova sa efektom staklene bašte dostigla novi rekord u 2020. Vijesti

Top priče

19.04.2024.  |  Industrija

Za Željezaru otvorene sve opcije - Od strateškog partnerstva do prodaje

Činjenica da je propao i drugi javni poziv za Željezaru nije loša poruka, jer pokazuje ozbiljnost da se to pitanje riješi na prihvatljiv i ekonomski održiv način, poručio je ministar energetike i rudarstva Saša Mujović na konferenciji za novinare. Kako je kazao, za nikšićku fabriku su na stolu sve opcije - od davanja u zakup, preko strateškog partnerstva, do prodaje. Ministar je komentarišući nezadovoljavajuću ponudu za

18.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Za sanaciju dva mosta na magistralnom putu Bar-Ulcinj preko 2 mil EUR

18.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

18.04.2024.  |  Energija

Data saglasnost na projekat povećanja energetske efikasnosti u domaćinstvima

18.04.2024.  |  Energija

19.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura

Planovi Elena grupe: Prodaja hotela Igalo, pa nove investicije

19.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura

18.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj, Finansije

EBRD najavljuje tender za autoput - Vrijednost dionice od Mateševa do Andrijevice 530 mil EUR, banka finansira 200 miliona

18.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj, Finansije

18.04.2024.  |  Energija

Zelena (r)evolucija - Budućnost je počela: Predstavljamo vam novi tematski bilten eKapije

18.04.2024.  |  Energija

18.04.2024.  |  Agro, Finansije, IT, Telekomunikacije

Danju razvija baze podataka, a noću kulinarske klipove - Kako je magistar kompjuterskih nauka Neno Cooks od kuvanja napravio biznis (VIDEO)

18.04.2024.  |  Agro, Finansije, IT, Telekomunikacije

eKapija+

Vidi sve

18.04.2024.  |  Energija

Zelena (r)evolucija - Budućnost je počela: Predstavljamo vam novi tematski bilten eKapije

18.04.2024.  |  Energija

19.04.2024.  |  Saobraćaj, Finansije, IT, Telekomunikacije

CEFTA SEED plus nastavlja da pruža podršku trgovini kroz digitalizaciju

19.04.2024.  |  Saobraćaj, Finansije, IT, Telekomunikacije

19.04.2024.  |  Agro

Usvojen program gazdovanja šumama vrijedan preko 6,5 mil EUR

19.04.2024.  |  Agro

19.04.2024.  |  Energija

Povezivanje sa jedinstvenim tržištem električne energije EU postaje realnost

19.04.2024.  |  Energija

19.04.2024.  |  Saobraćaj, Turizam, sport, kultura

Usvojena nova uredba za luke, dodatna mogućnosti za investitore

19.04.2024.  |  Saobraćaj, Turizam, sport, kultura

19.04.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

Poreska uprava aktivno radi na digitalizaciji i uvođenju sive ekonomije u legalne tokove

19.04.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

19.04.2024.  |  Finansije

Vuković u Vašingtonu sa predstavnicima najuglednijih kreditnih rejting agencija: Cilj dodatno podsticanje ekonomskog rasta

19.04.2024.  |  Finansije

18.04.2024.  |  Finansije

Modernizacija domaćih platnih sistema je preduslov za širu ekonomsku integraciju

18.04.2024.  |  Finansije

Izdvajamo još...

Poslovni savjeti
Stručnjak tvrdi: Ovih pet pitanja morate postaviti poslodavcu na razgovoru za posao
Deset pravila koja svaki zaposleni mora da zna
Da li sa vama manipulišu na poslu? - Ovu su znakovi upozorenja
Zaposleni završe samo polovinu zadataka tokom nedelje - Šta je potrebno za veću produktivnost?
Infrastruktura
Budva naručila gradnju saobraćajnice kod gradskog groblja Podkošljun - Vrijednost posla skoro pola miliona eura
Traži se izvođač za sanaciju lokalnog puta Pljevlja-Rađevići
Novi tender za rekonstrukciju mosta Kruče na regionalnom putu Bar-Ulcinj - Vrijednost radova porasla na 1,44 mil EUR
Blizu 765.000 EUR za sanaciju mosta Utjin potok na magistralnom putu Bar-Ulcinj
U šta ulagati?
Ove biljke su dobre za zdravlje, ali i za paorsku zaradu
Pet pravila za uspješno ulaganje u investiciono zlato
Ekološka turistička gazdinstva Crnoj Gori: Turizam u harmoniji s prirodom
Šta da uzgajate na malim površinama, a da dobro zaradite?
Nekretnine - vijesti
U Industrijskoj zoni u Kotoru predviđena izgradnja 250 stanova
Prodaje se imovina Atlas banke - Za zemljište i nekretnine u više crnogorskih gradova najmanje 2,45 mil EUR
Simpo prodaje poslovnu zgradu u Podgorici, početna cijena 2,17 mil EUR
U planu stanovi za zaposlene u sektoru bezbjednosti u Kolašinu - Raspisan tender za finansiranje i gradnju

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni savjeti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE

Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.