Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Poslije posla
Početna Vijesti

Njemački instituti pogoršali prognozu pada za 2020. na 5,4%

Izvor: Tanjug Srijeda, 14.10.2020. 13:04
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/geralt)Ilustracija
Vodeći njemački instituti za ekonomska istraživanja pogoršali su u jesenjem izvještaju prognoze pada njemačke privrede za otprilike jedan procentni poen za ovu i narednu godinu, navodeći da su ožiljci korona-pandemije u privredi znatniji i trajniji nego što su pretpostavljali proljetos.

Sada se očekuje da će, umjesto 4,2%, pad bruto domaćeg proizvoda iznositi 5,45% u 2020. godini, pri čemu su i prognoze privrednog oporavka za naredne godine takođe pesimističnije, navodi se u zajedničkom saopštenju koje su Tanjugu dostavili instituti DIW iz Berlina, IFO iz Minhena, IfW iz Kila, IWF iz Halea i RWI iz Esena.

Pet instituta je smanjilo projekciju rasta Njemačke za 2021. sa prvobitno predviđenih 5,8% na 4,7%, a za 2022. prognoziraju rast od 2,7%.

- Mada je znatan dio pada proizvodnje koji je zabilježen proljetos već nadoknađen, preostaje teži dio sustizanja ranijeg proizvodnog nivoa i povratka u normalu - rekao je Stefan Kots, šef sektora za prognoze u Institutu Kil.

Oporavak koče sektori koji su posebno zavisni od socijalnih kontakata, kao što su ugostiteljstvo i turizam, industrija organizacije događaja i vazdušni saobraćaj.

- Aktivnost u ovom dijelu njemačke privrede ostaće depresivna još neko vrijeme i sustići će ostatak privrede tek kada se znatnije povuku mjere za kontrolu pandemije, što ne očekujemo prije slijedećeg ljeta - navodi Kots.

Pored toga, investicije se sporo oporavljaju, jer su mnoge kompanije zabilježile pogoršanje stanja kapitala kao rezultat krize.

Oporavak je prvenstveno zavisan od izvoza, koji je naglo smanjen tokom krize, navodi se u saopštenju.

Pretkrizni nivo proizvodnje, prema procjenama ovih instituta, neće biti dostignut do kraja 2021. godine, a BDP će tada i dalje biti za 2,5% ispod nivoa na kojem bi bio bez pandemije. Očekuje se da će normalna iskorišćenost kapaciteta biti dostignuta tek krajem 2022. godine.

- Posljedice krize nikako neće nestati kada se nadoknadi pad. Očekuje se da će u srednjem roku iskorišćenost proizvodnih kapaciteta biti za oko jedan procenat niža nego pre krize, dok je dugoročnije štete od krize posebno teško procijeniti, kao i uticaj političkih odgovora na nju - kaže Kots.

Korona kriza je takođe imala izrazit uticaj na tržište rada. Uprkos tome što su kompanije u velikoj mjeri smanjile broj ljudi sa skraćenim radnim vremenom, do sredine godine je, kako se procjenjuje, izgubljeno 820.000 radnih mjesta.

Od tada je broj zaposlenih ponovo blago porastao, ali nivo zaposlenosti pre krize neće biti dostignut čak do sredine 2022. godine.

Instituti predviđaju da će stopa nezaposlenosti porasti na 5,9% ove i naredne godine, nakon čega bi trebalo lagano da padne na 5,5% 2022. godine.

Paketi ekonomskih podsticaja, zajedno sa automatskim stabilizatorima, pomogli su da privatni raspoloživi prihodi budu relativno stabilni, čak i u akutnoj fazi krize. Cena toga će biti rekordno visok budžetski deficit države od 183 milijarde evra ove godine.

Naredne i 2022. godine, deficit će ostati znatan na nivou od 118 mlrd EUR, odnosno 92 mlrd EUR, respektivno, procenjuju ekonomski eksperti nemačkih instituta.

Najveći rizik po ove prognoze potiče iz još uvek neizvesnog razvoja pandemije.

Instituti pretpostavljaju da bi od proleća sledeće godine mere za kontrolu bolesti mogle da budu povučene do te mere da do jeseni više ne utiču znatno na ekonomsku aktivnost.

Nepoznanica u pogledu razmera insolventnosti preduzeća u Nemačkoj i u inostranstvu kao rezultat krize, takođe doprinosi neizvesnostima kada je reč o ovim prognozirama.

Pored toga, različiti trgovinski sukobi i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost. Pozitivan rizik za buduće izglede nemačke privrede instituti vide u oštrom rastu privatne štednje koja bi, ukoliko počne da se koristi za potrošnju brže nego što se pretpostavlja u prognozi, mogla da podstakne brži privredni oporavak od očekivanog, navodi se u saopštenju pet nemačkih instituta dostavljenom Tanjugu.

Tagovi:
Institut IfW Kil
DiW Berlin
IFO Minhen
IWF Hale
RWI Esen
Stefan Kots
njemački instituti za ekonomska istraživanja
pad njemačke privrede
pad BDP-a Njemačke
koronavirus
virus korona
tržište rada
novi proizvodi
deficit
Komentari
Vaš komentar

Top priče

22.04.2024.  |  Industrija

Početak gradnje glavnog prostrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Podgorici očekuje se u septembru

Kraj trećeg kvartala, a to je septembar je novi rok za početak gradnje glavnog prostrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Direktor Vodovoda Aleksandar Nišavić kaže da je toku finalizacija glavnog projekta posrtojenja te da očekuju da će do kraja ovog mjeseca biti revidiran. - Nakon što projekat bude revidovan sledeći korak je održavanje javne rasprave i dobijanje dozvole za gradnju od nadležnih institucija. To je nešto što

18.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj, Finansije

EBRD najavljuje tender za autoput - Vrijednost dionice od Mateševa do Andrijevice 530 mil EUR, banka finansira 200 miliona

18.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj, Finansije

22.04.2024.  |  Energija, Saobraćaj

Nove cijene goriva: Benzin skuplji dva, dizel jeftiniji jedan cent

22.04.2024.  |  Energija, Saobraćaj

22.04.2024.  |  Finansije

Banke ostaju bez naplate troškova obrade kredita?

22.04.2024.  |  Finansije

22.04.2024.  |  Energija, Industrija

Kompaniji Čevo solar licenca za proizvodnju električne energije

22.04.2024.  |  Energija, Industrija

22.04.2024.  |  Energija

Jovanka Atanacković, CWP Europe - U Srbiji razvijamo 1,6 GW OIE projekata, u Crnoj Gori 400 MW

22.04.2024.  |  Energija

21.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Raspisan novi tender za brzu saobraćajnicu koja treba da poveže Herceg Novi i Budvu

21.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

eKapija+

Vidi sve

23.04.2024.  |  Građevina

Predvodnici dekarbonizacije cementne industrije - Lafarge Srbija na putu karbonske neutralnosti

23.04.2024.  |  Građevina

23.04.2024.  |  Finansije

Tržište osiguranja u prvom kvartalu poraslo 12,6%

23.04.2024.  |  Finansije

23.04.2024.  |  Energija

ESG Adria Samit počinje sjutra u Tivtu

23.04.2024.  |  Energija

23.04.2024.  |  Finansije

Lazović: Moguće da dio doprinosa bude na dobrovoljnoj osnovi

23.04.2024.  |  Finansije

23.04.2024.  |  Finansije

UBCG: Sudski postupak u kojem je utvrđeno da je CKB povrijedila kolektivna prava potrošača, predstavlja sistemski rizik

23.04.2024.  |  Finansije

23.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura, Zdravstvo

Apel SO Herceg Novi: Vlada da Sindikatu Instituta uplati 1,1 mil EUR

23.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura, Zdravstvo

23.04.2024.  |  Vijesti

SIA karavan edukativnih radionica stiže i na crnogorske univerzitete

23.04.2024.  |  Vijesti

22.04.2024.  |  Vijesti

Miodrag Perović, Senior Development Manager, CPI Property Group - STOP SHOP Subotica do kraja godine postaje naš najveći ritejl park

22.04.2024.  |  Vijesti

Izdvajamo još...

Infrastruktura
Početak gradnje glavnog prostrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Podgorici očekuje se u septembru
Budva naručila gradnju saobraćajnice kod gradskog groblja Podkošljun - Vrijednost posla skoro pola miliona eura
Traži se izvođač za sanaciju lokalnog puta Pljevlja-Rađevići
Novi tender za rekonstrukciju mosta Kruče na regionalnom putu Bar-Ulcinj - Vrijednost radova porasla na 1,44 mil EUR
Finansiranje
Poziv preduzećima - Kroz Program za unapređenje konkurentnosti privrede 3 mil EUR, prijave do 31. maja
Država obezbeđuje više od 6 mil EUR podrške za projekte u Herceg Novom, Baru i Tuzima
Javni poziv za podršku unapređenju privrednog ribolova na Skadarskom jezeru
Bar raspisao javni poziv za učešće u programu podrške za mlade poljoprivrednike
Cirkularna ekonomija
Iberostar Bellevue prvi hotel u Crnoj Gori koji će imati svoju solarnu elektranu
Danski grad testira depozitni sistem za šolje za kafu
Da li još neko vjeruje u reciklažu tekstila? - Švedska kompanija podnijela zahtjev za stečaj
Kome treba sva ta ambalaža? Potrošačima, izgleda, ne
Filantropi
Donacija CEDIS-a Univerzitetu Crne Gore vrijedna 10.000 EUR
Zaposleni hotela Regent donirali neophodna sredstva za rad bolnici Dobrota
Donacija Tehnopolisa: Edukativna robotska jedinica za Srednju stručnu školu iz Nikšića
Donacija Eko-fonda JU Resursni centar za obrazovanje i osposobljavanje 1. jun

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni savjeti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE

Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.