Izazovi mladih preduzetnika prilikom pokretanja biznisa - Registracija preduzeća, nepovezani registri i nedefinisani grantovi najveće barijere

Mladi preduzetnici u Crnoj Gori suočavaju se sa nizom procedura prilikom otpočinjanja biznisa, a među najvećim barijerama izdvaja se dug proces registracije preduzeća, nepovezani registri i nedefinisani grantovi za dodjelu finansijske podrške, ocijenjeno je na panel diskusiji u Podgorici.

Predsjednik i osnivač Unije mladih predzetnika Crne Gore, Uroš Bulatović, kazao je da mlade preduzetnike brojne procedure koče u ostvarivanju ciljeva, ispostavljanju proizvoda i usluga i prilikom ulaska na nova tržišta.

- Malo je stvari digitalizovano i malo možemo iz kancelarije da završimo. Desi se da se mladi prije otvaranja firme konsultuju sa svim relevantnim institucijama i inspektorima, pa poslije mjesec ili dva nešto zatreba ili mu bude napisana kazna - rekao je Bulatović.

On je na panel diskusiji pod nazivom Administrativne barijere sa kojima se susreću mladi preduzetnici u Crnoj Gori, koja je održana u EU Info centru, naveo da postoji još dosta prostora za unapređenje u toj oblasti.

- Država treba da odredi ko su prioriteti, pa da u odnosu na njih koncipira zakone i procedure - smatra Bulatović.

Direktorica Instituta za preduzetništvo i ekonomski razvoj (IPER), Dragana Radević, saopštila je da je ona u toj instituciji počela da radi prije 20-ak godina kao anketar na projektu koji se bavio barijerama u biznisu i da se od tada stanje nije mnogo promijenilo.

- Smatram da ćemo administrativne barijere uvijek imati. To je kao jedan balon koji uštinete na jednoj strani, a on ode na drugu. Ali stanje je značajno poboljšano, jer sada firmu možete da registrujete za četiri dana, a ključna dokumenta za to možete da skinete sa sajtova relevantnih institucija - ocijenila je Radević.

Ona je saopštila i da se u Evropskoj uniji (EU) preduzetnicima daje druga šansa, dok u Crnoj Gori vlada mišljenje da čim neko jednom nije uspio u biznisu da to znači da je propao.

Moderatorka panel diskusije, Merima Džaferadžović, koja je i kandidat za master u oblasti sociologije na Univerzitetu Istanbul, smatra da je Vlada u posljednjih deset godina uložila značajan napor da stvori klimu da mladi preduzetnici mogu da se bave biznisom.

- Međutim, brojne studije govore da postoje brojni problemi, kao što su administrativne barijere, duge procedure, takse i naknade koje se karakterišu kao nameti i rad inspekcija koje nemaju preventivni okvir - dodala je Džaferadžović.

Prema njenim riječima, sve to gura preduzetnike u sivu zonu ili u koruptivno ponašanje.

Samostalna savjetnica u Direktoratu za investicije, razvoj malih i srednjih preduzeća i upravljanje fondovima EU u Ministarstvu ekonomije, Ana Šebek, saopštila je da taj Vladin resor osluškuje privatni sektor i privredne asocijacije.

- Pokušavamo da donesemo mjere i programe koji će unaprijediti preduzetništvo. U fokusu su nam, posljednjih par godina, mladi i žene. Donosimo programe koji podstiču preduzetništvo i nudimo određenu finansijsku podršku i edukaciju - rekla je Šebek.

Ona je navela da se u Ministarstvu trude da, prije definisanja programa, kontaktiraju privrednike i čuju njihove sugestije.

Izvršni direktor kompanije Sincular Consulting i bivši potpredsjednik Vlade i ministar javne uprave Slovenije, Boris Koprivnikar, kazao je da nijedna zemlja, pa tako ni Slovenija, nije riješila problem birokratije.

- Birokratija nije neko zlo, već ona služi da se sprovodi regulativa koja postoji. Ono što je najvažnije je koordinacija na strani države, jer mene kao preduzetnika zanima koje papire treba da imam i koje poreze moram da platim. Najgore za preduzetnika je kada dođe nešto novo - tvrdi Koprivnikar.

On je rekao da on, prilikom osnivanja svog preduzeća, nije nigdje išao i da je sve radio online.

- Treba mi svega dva sata mjesečno da sredim svu birokratiju - dodao je Koprivnikar.

On smatra da sa druge strane svaka država mora da nađe pravac kojim želi da se razvija, bilo da je to turizam, digitalna ekonomija ili nešto treće, jer to, kako kaže, neće odrediti Evropa. Komentarišući to što se korupcija često navodi kao sredstvo za završavanje određenih poslova i procedura u javnom sektoru, Koprivnikar je rekao da je transparentnost najbolji alat protiv korupcije.

- Sve se zna, ko šta radi, postoje zakoni i rokovi i ne moraš nikoga prstom da upireš da nešto završi - poručio je Koprivnikar.

On je saopštio da u Sloveniji imaju problem ko će da radi u javnom sektoru, dok u Crnoj Gori postoji problem jer svi hoće da rade u toj administraciji.

Izvršni direktor Montenegro biznis alijanse (MBA), Milan Dragić, kazao je da ta asocijacija preventivno djeluje i da daje konstruktivne kritike.

- Problem je što se privatni sektor kasno uključuje u neke stvari - naveo je Dragić.

On je dodao da se neki od problema odnose i na finansiranje početnika u biznisu, rokove i obimnu dokumentaciju.

- Mladi preduzetnici su nam vrlo važni, jer uvijek treba nova krv u ekonomiji, a mladi donose brojne novine - smatra Dragić.

On je rekao i da nije toliko problem glomazna administracija, koliko njena efikasnost.

- Postoje platforme i brojne edukacije javnog sektora, ali imamo problem da neki server, kada treba, na primjer ne radi, pa opet moramo fizički da odnesemo neka dokumenta - zaključio je Dragić.

Institut za preduzetništvo i ekonomski razvoj Podgorica

Vlada Crne Gore

Unija mladih preduzetnika

EU Info centar

Direktorat za investicije

Sincular Consulting

MBA

Montenegro biznis alijansa

Uroš Bulatović

Dragana Radević

Merima Džaferadžović

Ana Šabek

Boris Koprivnikar

Milan Dragić