Izvor: eKapija | Utorak, 11.05.2021.| 12:57
Izdvojite članak Odštampajte vijest

Uticaj pandemije na smanjenje emisija gasova staklene bašte

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Pixabay / Gerd Altmann)
Pandemija je potpuno izmijenila naše živote - počeli smo da radimo od kuće, manje smo koristili automobile, avionski saobraćaj u jednom trenutku gotovo da nije postojao. Kako je sve ovo uticalo na ciljeve koje su države postavile u pogledu smanjenja emisija gasova staklene bašte – pitanje je na koje odgovara nova studija koju je uradila kompanija GHD koja se bavi savetodavnim uslugama u polju inženjerstva, građevinarstva i arhitekture.

Istraživanje je sprovedeno među 8.000 ljudi iz šest zemalja (Australija, Kanada, Novi Zeland, Singapur, Velika Britanija, SAD) kako bi se videlo kako promenjeni stavovi i ponašanja mogu uticati na napredak ka ispunjavanju klimatskih ciljeva kao što je dekarbonizacija.

Više od četvrtine ispitanika veruje da će se njihove dnevne navike mnogo promeniti. Ovo je posebno slučaj u Singapuru gde 86% ispitanika očekuje promenu. Sve više ljudi očekuje da će u budućnosti još više raditi od kuće.

Najvidljivije nasleđe pandemije je način na koji putujemo, kaže studija, jer manje ljudi putuje do kancelarija, a avio saobraćaj je značajno smanjen. Izveštaj napominje da će transport morati da bude dinamičniji i fleksibilniji kako bi odgovorio na krize, a da će gradske vlade verovatno sve više podsticati upotrebu električnih vozila kako bi smanjile emisije. Stanovnici Singapura su najspremniji za kupovinu električnih vozila (49%), dok su najmanje zainteresovani Australijanci (37%).

Potrošnja energije će takođe biti promenjena, a napredak u skladištenju alternativnih izvora energije vodiće ka decentralizaciji energije i sponzorisati novi model za energetska postrojenja, navodi se u izveštaju. Dominantna briga na svih šest tržišta je cena energije, što može igrati ulogu u zaokretu ka izvorima energije iz solarnih panela, posebno u siromašnijim domaćinstvima.

Zabrinjava podatak da je niska vera u vlade, kompanije i društvo u celini da će postići ciljeve smanjenja emisija. Singapur ima najveći udeo građana koji veruje da će vlada dostići te ciljeve (58%). Ali istovremeno, Singapur ima jedan od najslabijih klimatskih ciljeva. Ovaj grad-država još nema tačnu godinu kada će dostići nula emisija. Prošle godine, zvaničnici su neodređeno najavili da će ovaj cilj ostvariti nakon 2050. godine, čim to bude postalo održivo.

Premijer Australije Skot Morison nedavno je rekao da će ova zemlja dostići cilj od nula emisija što je pre moguće, po mogućnosti do 2050. godine. Slično je obećao i predsednik SAD Džo Bajden rekavši da će SAD dostići karbonsku neutralnost ne kasnije od 2050. godine i da će prepoloviti emisije do 2030. Istraživanje je pokazalo da upravo Amerikanci imaju najmanje poverenja u svoju Vladu da će ostvariti ovaj cilj (42%).

M. D.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE