Izdanje BiH
Izdanje Srbija
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Vesti
Srbija do 2030. može da ima 100 MW kapaciteta za vodonik
Komentari
(Foto: Pixabay.com/Christo Anestev)
Koncept za nacionalnu vodoničnu strategiju predstavlja pionirski poduhvat s obzirom na to da nema ozbiljnije države koja ne razmatra kako će uhvatiti korak sa razvojem tehnologija za vodonik, ali u Srbiji o tome ne govore ni državni, ni privatni, ni naučni sektor. Pripremili ga je radna grupa koju čine predstavnici Mašinskog fakulteta, Instituta Mihajlo Pupin i poslovnog udruženja Elektromašinogradnja, koje čini 13 srpskih firmi, kao i nekoliko eksperata. Cilj strategije je da ukaže na potrebu integralnog promišljanja sadašnjeg i budućeg razvoju srpske energetike u pravcu primene vodonika.
Vodonik može da bude sirovina, gorivo, prenosilac i skladište energije
Iako je tehnologija proizvodnje i korišćenje vodonika poznata više desetina godina, tek poslednjih godina privatni sektor, ali i države širom sveta (EU je u julu 2020. usvojila Strategiju za vodonik za klimatski neutralnu Evropu) u njemu vide rešenje za što uspešniju i bržu energetsku tranziciju. Zeleni vodonik, koji se dobija elektrolizom vode uz pomoć električne energije dobijene iz obnovljivih izvora (vetroparkova i solarnih elektrana), može da zameni fosilna goriva u industriji i transportu, sektore za čiju dekarbonizaciju dosad nisu pronađene dovoljno dobre alternative. Ali, njegova primena bi mogla da bude mnogo šira, jer vodonik može da bude sirovina, gorivo, prenosilac i skladište energije.
Koncept za vodoničnu strategiju predstavljen je na Mašinskom fakultetu na okruglom stolu Vodonična strategija Srbije kojem su prisustvovali predstavnici Elektrotehničkog i Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, Akademije inženjerskih nauka Srbije, Privredne komorore Srbije, Elektroprivrede Srbije i Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Plan članova radne grupe je da u sledećem koraku u pripremu strategije uključe predstavnike ministarstva, kao i investitore, kako bi se ispoštovala matrica koju primenjuju sve države sveta za pripremu jednog ovakvog dokumenta, a to je zajednički rad države, industrije i investitora.
Vodonična tehnologija će do 2030. dostići tržišnu zrelost
U konceptu strategije se navodi da ovaj dokument ima za cilj da ukaže na potrebu da Srbija uhvati priključak sa razvojem vodonične tranzicije u Evropi u periodu do 2023. tako što će opredeliti za to potrebne resurse, ali i mobilisati ljudske i organizacione potencijale koje ima.
U prvoj fazi vodonične tranzicije, do 2025, kako se navodi, cilj je da se instalira 10 MW elektrolizera za proizvodnju vodonika korišćenjem energije iz obnovljivih izvora. U tom periodu trebalo bi razvoj domaće regulative, standarda i propisa zaokružiti i uskladiti sa međunarodnom praksom.
U drugoj fazi, do 2030, cilj je da se instalira 100 MW i proizvede od 50.000 tona zelenog vodonika.
- Očekujući da će vodonična tehnologija nakon 2030. dostići tržišnu zrelost, saglediva je opcija da Srbija bude aktivno uključena u tokove vodoničnih gasovodnih sistema, ali i da ima sopstvenu distributivnu mrežu. U ovom periodu, takođe je saglediva izgradnja vodonične infrastrukture, uključujući 20 stanica za snabdevanje vodonikom na magistralnim putevima, u avio saobraćaju i snabdevanje rečnih plovila - navodi se u konceptu.
Do 2050. godišnja proizvodnja vodonika u Srbiji trebalo bi da dostigne oko 2,5 miliona tona, od čega iz obnovljivih izvora 25%, biomase 35%, uglja 40% (na bazi proizvodnje vodonika pomoću genetski modifikovanih organizama) i 10% na bazi novih tehnologija dobijanja vodonika iz otpada.
Ideja je da široku upotrebu vodonika dočekamo spremni
Miljan Vuksanović, potpredsednik kompanije WES CO Power and Engineering i jedan od stručnjaka koji je radio na konceptu, kaže za Balkan Green Energy News, da je izrada vodonične strategije svojevrsna neminovnost, kao što je neminovnost da vodonik postane ključni energent budućnosti. On ističe da je za vodoničnu tranziciju potrebno mobilisati gotovo sve nacionalne resurse, uz učešće industrije, investitora i obrazovnog sistema.
Upravo je to ključna novina u ovom inicijalnom konceptu strategije, koji bi trebalo da posluži kao osnova da se završna strategija uradi u sadejstvu sa državnom upravom, investitorima i drugim institucionalnim entitetima.
Druga značajna novina ovoga pristupa je model strategije koja se sastoji od 50-tak ključnih projekata uobličenih u 30-tak aktivnosti, koje se, svaka pojedinačno, mogu kontrolisati i pratiti. Tako da zapravo strategija i njena realizacija postaju ono što se u upravljanju projektima naziva "master projekat", čime se postiže kontrolabilnost i realnost u primeni.
Koncept obuhvata i učešće dijaspore, jer je poznato da znatan broj naših naučnika već radi na razvoju vodoničnih tehnologija.
- U osnovi, verujemo da će strategija omogućiti Srbiji da se uključi u savremene tokove vodonične tranzicije, i pored činjenice da je u ovoj oblasti u velikom zakašnjenju, koje može imati izuzetno ozbiljne posledice - istakao je on.
Milenko Nikolić, direktor firme Institut Mihajlo Pupin – Automatika (IMP-Automatika), i predsednik Izvršnog odbora udruženja Elektromašinogradnje, kaže za Balkan Green Energy News da je sve krenulo od Miljana Vuksanovića, koji je Udruženju predložio da Srbija uradi nešto da uhvati korak u sektoru vodonika.
On kaže da bi država morala da zauzme stav o tome, i da se nađu sredstva da se investira u nekoliko oblasti. U obrazovanje, pre svega, jer bez obrazovanja kadrova nema smisla bilo šta raditi, a onda animirati institute i ljude koje se već time bave preko projekata kako bi Srbiji učinili spremnijom za dolazak vodonika.
- Ako to ne uradimo, u suštini ako ne uspe ovo što sada mi pokušavamo, bićemo samo zemlja koja će kupovati tehnologiju za vodonik, na šta i računaju ove razvijene zemlje. Suština okupljanja oko koncepta strategije je da spremno dočekamo šire korišćenje vodonika - naglašava on.
Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta, kaže da je udruženje Elektromašinogradnja pokrenulo inicijativu da u saradnji sa fakultetima, Privrednom komorom Srbije, Akademijom inženjerskih nauka Srbije, stateški energetski dokumenti uključe vodonik kao rešenje.
- Mašinski fakultet kao naučnoobrazovna ustanova koja se bavi svim vrstama goriva, pa i vodonikom, jeste zainteresovan da se ta oblast više izučava, i što je posebno važno da se u narednom periodu mnogo više sredstava uloži ne samo u istraživanje, nego u prvoj fazi u obrazovanje inženjera, za generaciju proizvoda koji će biti utemeljeni na vodoniku kao gorivu - naglašava Mitrović.
Firme:
Mašinski fakultet Beograd
Institut Mihajlo Pupin doo Beograd
PU Elektromašinogradnja Beograd
ETF Beograd
Tehnološko metalurški fakultet Beograd
AINS Beograd
Privredna komora Srbije
Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije Beograd
Udruženje naftnih kompanija Srbije
Institut Mihajlo Pupin - Automatika d.o.o. Beograd
WES-CO Power & Energy Europe
Tagovi:
Miljan Vuksanović
Milenko Nikolić
Radivoje Mitrović
vodonična tranzicija
vodonik
elektrane na elektrolizu iz obnovljivih izvora energije
mikrogrid elektroenergetski sistemi
nanogrid elektroenergetski sistemi
koncept za nacionalnu vodoničnu strategiju
Strategija za vodonik za klimatski neutralnu Evropu
zeleni vodonik
Vodonična strategija Srbije
vodonična infrastruktura
stanice za snabdevanje vodonikom na magistralnim putevima
snabdevanje vodonikom u avio saobraćaju
snabdevanje vodonikom rečnih plovila
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
SET 2023: Bez ulaganja u OIE neće biti dovoljno energije, ali realnost je da nema sadašnjosti ni bliske budućnosti bez termoelektrana Energija
Top priče
14.04.2024. | Finansije
Mali: U februaru rast BDP-a od 5,9%
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da ekonomija Srbije "i dalje raste" i da je u februaru ostvaren rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od 5,9%. Mali je za Prvu televiziju rekao da je takav rezultat "daleko iznad očekivanja". - Srbija nastavlja da raste dok je jedna Nemačka u recesiji a druge ekonomije mnogo sporije rastu. Potpuno kontrolišemo javni dug u odnosu na BDP i danas je na 48,5%. Trenutno imamo više od 400
14.04.2024. | Građevina, Saobraćaj, Turizam, sport, kultura
14.04.2024. | Građevina, Saobraćaj, Turizam, sport, kultura
12.04.2024. | Turizam, sport, kultura
Ideja za aktivan dan u prirodi - Od Notr Dama do Meteora, ali knjaževačkih (FOTO)
12.04.2024. | Turizam, sport, kultura
eKapija+
Vidi sve
12.04.2024. | Industrija
Zlato kao večni simbol vrednosti - Zlatne poklon pločice savršen izbor za posebne trenutke
12.04.2024. | Industrija
11.04.2024. | Industrija
Zadužbina Miodraga Kostića otkrila šta će se sve nalaziti u Palati nauke (FOTO, VIDEO)
11.04.2024. | Industrija
10.04.2024. | Finansije
U prva tri meseca 2024. registrovano 1.715 založnih prava na pokretnim stvarima i pravima
10.04.2024. | Finansije
Poslovne šanse
Vidi sve
15.04.2024. | Vesti
Prodaje se imovina tri preduzeća iz Trstenika
13.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
Raspisan tender za projektovanje stambenog kompleksa Expo 2027 - Na 160.000 m2 u planu 1.500 stanova, podzemne garaže i lokali
13.04.2024.. | Građevina, Saobraćaj
12.04.2024. | Agro
Muzej Jugoslavije nabavlja usluge u oblasti hortikulture za Kuću cveća i park i dvorište muzeja
12.04.2024. | Agro
Izdvajamo još...
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.